ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА ХРАМА СВЕTИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ У МЕЂУВОЂУ

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 13. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Међувођу код Козарске Дубице прослављена је слава Храма Светих новомученика Јасеновачких, подигнутог на простору који је током Другог свјетског рата био мјесто окупљања и одвођења српског цивилног становништва према логорима јасеновачког система.

Свету литургију поводом храмовне славе служио је Његово преосвештенство епископ марчански Сава, а кумови славе били су посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац и Ранко Стојаковић. Са обиљежавања храмовне славе поручено је да јасеновачке жртве не смију бити заборављене и да култура сјећања мора бити преношена на млађе генерације. Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић нагласила је да је обавеза садашњих генерација да младима говоре о страдању недужног становништва током Другог свјетског рата и злочинима почињеним у вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/. "Култура сјећања је наша обавеза, не само да се сјећамо, него и да младим генерацијама преносимо све оно што се дешавало у току Другог свјетског рата за вријеме владавине НДХ, шта су радили недужном становништву, на најмонструознији начин", рекла је Јујићева новинарима. Бањац је поручио да овај храм представља много више од мјеста молитве. "Он је крвна веза Поткозарја са његовим прецима и трајно свједочанство о страдању, опстанку и будућности српског народа на овом простору. Читав српски народ гради цркву која носи јединствен назив у Бањалучкој епархији, цркву Светих јасеновачких новомученика", рекао је Бањац обраћајући се окупљеним вјерницима и гостима испред храма. Он је истакао да се посебност овог храма огледа и у фрескопису, на којем се налазе лица са сачуваних фотографија, односно лица предака чији потомци и данас живе на овим просторима. "И када уђете у ову цркву, видјећете фрескописе на којима се налазе лица са фотографија, а то су лица наших предака. Неко ће препознати свог дједа, неко оца, неко кума, а неко далеког рођака. Када уђете у овај храм, то није обичан храм. Tо је крвна веза овог народа Поткозарја", поручио је Бањац. Говорећи о значају мјеста на којем је храм подигнут, Бањац је подсјетио да је овај простор повезан са страдањем српског народа и одвођењем предака у систем концентрационих логора Јасеновац. "Они су уграђени у темеље овог храма. Зато је тај темељ јак. Овај храм опомиње на оно што је било, али истовремено свједочи о будућности овог краја", рекао је Бањац. Он је нагласио да окупљање више од 400 људи, као и дјеца која данас одрастају и играју се око храма, представљају најважнију поруку да српски народ није нестао са ових простора. "Tо је порука да ћемо и даље живјети у ових 11 села, а да ће овај храм сијати и да ће се ова православна црквена звона чути по овој гори, Поткозарју, по нашим брдима, њивама и планинама", поручио је Бањац. Данас је освештан и темељ Светосавског дома у порти храма, а у будућем објекту биће уређена спомен-соба у којој ће бити чувани предмети који су припадали жртвама усташког геноцида у НДХ. Парох кнежички Жељко Јевђенић рекао је да породице и данас подижу споменике својим најближима на основу сазнања да су страдали на Козари, Уни, у Земуну, Јасеновцу или Сиску. "Кад дођете у гробља кнешпољска, видјећете мноштво споменика на којима су исписана више имена или чак цијеле породице, а ту нису земни остаци", рекао је Јевђенић. Према подацима изнесеним на обиљежавању храмовне славе, током и након офанзиве у љето 1942. године страдало је најмање 60.000 српских цивила – на Козари и у логорима јасеновачког система. Међу жртвама био је велики број дјеце.