ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ - ПИСАЦ, АКАДЕМИК И ДИПЛОМАТА

БИЈЕЉИНА, 25. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Љубомир Ненадовић /1826-1895/, члан Српске краљевске академије и један од првих српских књижевника у 19. вијеку са широким образовањем чији су путописи знатно превазилазили литературу тог времена, рођен је 26. септембра 1826. године.

Ненадовић је од Доситеја Обрадовића прихватио култ науке и разума, а од романтичара вјеру у људски напредак. Његова најпознатија дјела су путописи "Писма из Италије", "Писма из Њемачке", "Писма из Швајцарске" и "О Црногорцима". Ненадовићев отац је био чувени прота Матеја Ненадовић, а дјед кнез Алекса. Љубомир Ненадовић је завршио гимназију у Београду, а потом студије у Њемачкој на Универзитету у Хајделбергу. Када се вратио у Београд, био је кратко професор Лицеја, те виши чиновник министарства и дипломата. Током 1860. године био је министар просвјете и по положају предсједник Друштва српске словесности. Неколико година је провео у Црној Гори као гост кнеза Николе Петровића. Ненадовић је био један од првих Срба који су се школовали у иностранству и започели рад на књижевности и међу првих 16 редовних чланова Српске краљевске академије, које је 1887. године именовао краљ Милан Обреновић. Вриједност Ненадовићевог рада је више историјска него умјетничка. Пишући лако и занимљиво, чистим и течним језиком, он је у своје вријеме био веома популаран и много читан. Ненадовић је био и један од првих српских планинара. Издавао је и уређивао лист "Шумадинка", у ком је 1850. године објавио чланак "Један дан из путовања мог по Србији 1845. године". Осим на планинске врхове Србије и Црне Горе, попео се и на многе друге европске планине и о њима писао у својим главним дјелима. Као пензионер, Љубомир Ненадовић је живио у Ваљеву, све до смрти 1895. године, а сахрањен је у порти цркве у Бранковини.