СРБИ ДВА ВИЈЕКА ОКУПЉЕНИ ОКО СВОЈИХ СВЕTИЊА

МОСTАР, 3. ОКТОБРА /СРНА/ - У Музеју Саборне цркве Свете Tројице у Мостару вечерас је, у оквиру 107. Шантићевих вечери поезије, отворена изложба "Стара и Саборна црква у Мостару: свјетионици духа, историје и народног трајања", која кроз историју двије мостарске светиње доноси причу о више од два вијека духовног, културног и националног трајања Срба у Мостару и долини Неретве.

Изложба, настала у партнерству са Музејом Саборне цркве Свете Tројице, на 29 панела, подијељених у 13 тематских цјелина, прати период од обнове Старе цркве на Бјелушинама 1835. године до данашњих дана. Међутим, прича коју доноси далеко превазилази историју два храма. Кроз старе записе, фотографије, документе и сачувано црквено и умјетничко благо пред посјетиоцима се отвара историја мостарских Срба, њихове цркве, просвјете и културе, борбе за национално име и аутономију, али и великих страдања и обнова које су услиједиле након њих. Кустос Музеја Саборне цркве Босиљка Грчић рекла је да би било претенциозно изложбу назвати комплетном историјом мостарских Срба, али да она представља њен својеврстан сажетак у новијем периоду. "Идеја је потекла управо од `Шантићевих вечери поезије` и жеље да направимо изложбу достојну једне такве манифестације. Мостарска историја је веома богата, као и историја личности које су овдје живјеле током 19. и 20. вијека. Култура, религија, борба за национално име и опстанак Срба на овим просторима – све су то теме које су се саме наметале", истакла је Грчићева. Она је додала да је материјал био толико богат да се много тога није могло обухватити једном изложбом, па би она у будућности могла послужити као основа за низ мањих, засебних изложби. Централна нит приче ипак су Стара црква на Бјелушинама и Саборна црква Свете Tројице, које су кроз различите историјске периоде биле много више од мјеста богослужења. Грчићева је нагласила да су оне биле као свјетионици у долини Неретве. "Када се погледа историја српског народа овдје, било да говоримо о борби за идентитет и национално име, школу или аутономију, све се некако одвијало око Старе, а касније и Саборне цркве. Tу су биле и школе. Народ је волио да гради своје светиње и од њих је све кретало даље, ширило се као кругови од капи у води", додала је Грчићева. Управо око Старе цркве развијао се снажан просвјетни и друштвени живот мостарских Срба. Мостарски еснафи помагали су школовање дјеце и плаћали учитеље, а из те снаге заједништва касније је подигнута и монументална Саборна црква Свете Tројице. Изложба подсјећа и на вријеме када је Мостар био једно од најзначајнијих средишта српске културе. У граду су дјеловали Алекса Шантић, Светозар Ћоровић и Јован Дучић, излазила је "Зора", развијали су се штампарство, књижарство, просвјета и културни живот, док су значајну улогу имале и жене – учитељице, пјевачице, књижничарке, добротворке и љекарке. Посебно мјесто заузимају страдања мостарских Срба и њихових светиња током 20. вијека, али и обнове које су послије сваког страдања слиједиле. Саборна црква, срушена до темеља у посљедњем рату, данас поново стоји изнад Мостара, као један од најупечатљивијих симбола повратка и обнове. Ђакон Милош Јањић, који је отворио изложбу, истакао је да Саборна црква није само храм нити само један од симбола Мостара, већ простор молитве и сјећања, али и простор историјског трајања и културе српског народа. "Она је, у суштини, један од коријена идентитета православног народа који је овдје живио. Изложбом смо жељели да покажемо шта је кроз читаву историју сачувано и шта остављамо будућим генерацијама", рекао је Јањић. Он је оцијенио да изложба представља капиталан подухват јер је први пут на овако детаљан начин представљена не само историја Старе и Саборне цркве него, кроз њих, и историја српског народа у Мостару. Предсједник Градског одбора Мостар СПКД "Просвјета" Сања Бјелица Шаговновић подсјетила је да "Просвјета" и СПКУД "Гусле" "Шантићеве вечери поезије" традиционално организују у сарадњи са бројним културним установама, а прије свега са Српском православном црквом. "`Просвјета` и `Гусле` од оснивања су биле везане за Српску православну цркву, а кроз ову изложбу веома јасно се види колико су Стара и Саборна црква увијек биле стуб и духовни свјетионик Срба у Мостару и долини Неретве", навела је Бјелица Шаговновић. Изложба "Стара и Саборна црква" тако није само поглед у прошлост нити прича о грађевинама и предметима сачуваним од заборава. Кроз судбине храмова, свештеника, учитеља, трговаца, пјесника, добротвора и обичних Мостараца она говори о заједници која је кроз различите историјске епохе страдавала и обнављала се, чувајући своје име, вјеру, културу и памћење. Од Старе цркве на Бјелушинама, око које су се стварали први кругови организованог просвјетног и културног живота, до обновљене Саборне цркве која данас поново доминира мостарском панорамом, двије светиње остале су свједоци једног дугог трајања и веза између генерација које су градиле Мостар и оних којима је то насљеђе остављено.   Као и кроз претходна два вијека, и данас се мостарски Срби окупљају око својих цркава, које нису само мјеста молитве, већ и средишта њиховог духовног, културног и друштвеног живота – мјеста сусрета, заједништва и чувања идентитета у граду на Неретви.