Недјеља , 22. новембар 2026.

Српска памти

07.10.2026

Time14:59:00

У ДОЊОЈ ГРАДИНИ ОTВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СTРАДАЊУ КОЗАРЧАНА У ЛОГОРУ У ЗЕМУНУ

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 7. ОКТОБРА /СРНА/ - Изложба Меморијалног центра Старо сајмиште о прихватном логору у Земуну, која освјетљава другу фазу постојања логора током које је од 1942. до 1944. године заточено готово 32.000 људи, а више од 10.600 страдало, отворена је данас у Спомен-подручју Доња Градина.

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 7. ОКТОБРА /СРНА/ - Изложба Меморијалног центра Старо сајмиште о прихватном логору у Земуну, која освјетљава другу фазу постојања логора током које је од 1942. до 1944. године заточено готово 32.000 људи, а више од 10.600 страдало, отворена је данас у Спомен-подручју Доња Градина.



Директор Спомен-подручја Доња Градина Tања Tулековић рекла да изложба свједочи о страдању великог броја Козарчана, који су возом ужаса превожени до логора након офанзиве на Козари у љето 1942. године. "Изложба је важна због историјског контекста и значаја система концентрационог логора Јасеновац који је обухватао много већу територију од оне која је позната. Важно је поновити да је НДХ обухватала простор данашње Хрватске, БиХ и Срема", односно територију на којој се налазио и логор Сајмиште у Земуну", рекла је Tулековићева новинарима. Она је додала да је, према процјенама, након Козарачке офанзиве у љето 1942. године између 12.000 и 14.000 радно способних мушкараца возом ужаса депортовано на Сајмиште, гдје је убијено око 10.600 Козарчана. Тулековићева је подсјетила да су Спомен-подручје Доња Градина и Меморијални центар Старо сајмиште 17. септембра у Београду потписали споразум о сарадњи с циљем заједничког истраживања страдања у НДХ и очувања културе сјећања. Милан Кољанин из Меморијалног центра Старо сајмиште у Београду рекао је да је Сајмиште било прихватни логор у који су стизале групе заточеника из цијеле Србије и из усташких логора. Он је навео да су логораши из Јасеновца преузимани већ од почетка маја 1942. године, јер је нацистичкој Њемачкој недостајала радна снага. "Основна идеја за Нијемце била је њихова депортација у логоре у Норвешкој", рекао је Кољанин, додавши да је велики број људи страдао већ на том мјесту због лоших услова, глади, болести и тортуре. Кустос и историчар умјетности у Меморијалном центру Старо сајмиште Асија Драча Монтеан позвала је грађане Републике Српске, потомке страдалих логораша, да се обрате овом меморијалном центру како би се употпунила база података о жртвама тог логора. Она је навела да изложба приказује историјски ток и цјелине о логорској свакодневници, тортурама, отпору, казни, логорској болници и депортацијама у друге логоре широм Европе. Помоћник министра за културу Републике Српске Tања Ђаковић истакла је заначај сарадње установа које се баве истраживањем страдања у Другом свјетском рату. Она је навела да је изузетно важно да се памте чињенице, имена и да се о њима говори достојанствено и истинито. "Посебно је важно да се о овим догађајима уче младе генерације, јер култура сјећања има смисла само ако се преноси онима који долазе послије нас, те да се таква идеологија и мржња никада не понове", нагласила је Ђаковићева. Отварању изложбе присуствовао је вршилац дужност директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, конзул Србије у Бањалуци Александар Суботић, предсједник Народне партије Српске Дарко Бањац и други гости и грађани. У логоре на Старом сајмишту усташке власти су током Другог свјетског рата депортовале логораше са подручја Јасеновца и Доње Градине, због чега се ови локалитети посматрају као јединствена историјска цјелина. Њемачке снаге у Србији и усташе договориле су у априлу 1942. године пребацивање радно способних мушкараца из логора Јасеновац и логора Стара Градишка у прихватни логор Земун ради упућивања у логоре у Норвешкој. У љето 1942. пристигао је огроман број српских логораша након офанзиве на Козари, а нехумани услови, неухрањеност, физичко и психичко исцрпљивање логораша, као и различите болести изазване лошим хигијенским условима и недовољном исхраном, условиле су њихову велику смртност.

Српска памти

Timeприје 1 дан

НАСТАВЉА СЕ ИСТРАЖИВАЊЕ О ДОБРОВОЉЦИМА НЕКАДАШЊЕГ ПРЊАВОРСКОГ СРЕЗА

НАСТАВЉА СЕ ИСТРАЖИВАЊЕ О ДОБРОВОЉЦИМА НЕКАДАШЊЕГ ПРЊАВОРСКОГ СРЕЗА

ПРЊАВОР, 21. НОВЕМБРА /СРНА/ - Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца, уз подршку града Прњавора, покренуло је пројекат...

Timeприје 1 дан

НУЖДИЋ: УЛАЗАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У БАЊАЛУКУ 1918. ГОДИНЕ ПРЕДСТАВЉАО ЈЕ ДОЧЕК СЛОБОДЕ

НУЖДИЋ: УЛАЗАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У БАЊАЛУКУ 1918. ГОДИНЕ ПРЕДСТАВЉАО ЈЕ ДОЧЕК СЛОБОДЕ

БАЊАЛУКА, 21. НОВЕМБРА /СРНА/ - Улазак српске војске 21. новембра 1918. године у Бањалуци није био само војни и политички догађај већ дочек слободе и...

Timeприје 1 дан

ОБИЉЕЖЕНО 85 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД МЈЕШТАНИМА ЊЕМAНИЦЕ

ОБИЉЕЖЕНО 85 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НАД МЈЕШТАНИМА ЊЕМAНИЦЕ

ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - У мјесној заједници Њеманица на подручју општине Источни Стари Град данас је обиљежено 85 година од страдања...

Timeприје 2 дана

ГОГАНОВИЋ: СРПСКИ ВОЈНИК - СИМБОЛ ХРАБРОСТИ, ЧАСТИ И БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ

ГОГАНОВИЋ: СРПСКИ ВОЈНИК - СИМБОЛ ХРАБРОСТИ, ЧАСТИ И БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ

БАЊАЛУКА, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - Српски војник је кроз историју био симбол храбрости, части и борбе за слободу, поручио је замјеник министра одбране у...

Timeприје 2 дана

МИЉА ЗЕЧЕВИЋ ДОБИЛА УЛИЦУ

МИЉА ЗЕЧЕВИЋ ДОБИЛА УЛИЦУ

БАЊАЛУКА, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - Одборници Скупштине општине Брод на данашњој сједници су једногласно усвојили одлуку о промјени досадашњег назива Улиц...

Timeприје 2 дана

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ КОД СПОМЕНИКА БАНУ МИЛОСАВЉЕВИЋУ

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ КОД СПОМЕНИКА БАНУ МИЛОСАВЉЕВИЋУ

БАЊАЛУКА, 20. НОВЕМБРА /СРНА/ - Код Споменика бану Врбаске бановине Светиславу Милосављевићу данас су положени вијенци и цвијеће поводом обиљежавања Д...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.