МАТИЦА СРПСКА ДВА ВИЈЕКА УТВРЂУЈЕ СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ И СРПСКИ ЕТНИЧКИ ПРОСТОР

БЕОГРАД, 13. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник Матице српске Драган Станић изјавио је Срни да је ова институција током два вијека постојања културом утврђивала српски идентитет, а тиме и српски етнички простор, те нагласио да са Републиком Српском постоје различити пројекти и добар ниво разумијевања.

"Република Српска није дијаспора. То су традиционална станишта Срба и ми рачунамо БиХ, односно Републику Српску као српску земљу. И Црну Гору исто тако. Како ће тећи даље у политичком, државном смислу, то нас и не занима толико", рекао је Станић. Он је указао да Матицу српску највише занима сфера културе и тамо гдје постоји јасна културолошка самосвијест, што је основа за дјелатност и за сарадњу са свим људима којим је стало до српске културе. "Основни учинак онога што је Матица српска чинила је што културом утврђује наш идентитет, а тако и етнички простор. На тај начин утврђујемо и опстанак, и то достојанствен опстанак целокупног српског народа, ма где био", нагласио је Станић. Што се тиче сарадње Републике Српске и Србије, Станић каже да ту нема никаквих сметњи и да се нада да ће тако и остати, те да ће то бити основа за паметно дјеловање у једном дугом временском периоду. И ЕКАВИЦА И ИЈЕКАВИЦА - СРПСКЕ ПО ПОРИЈЕКЛУ Он је навео да са Републиком Српском постоје различити пројекти, те да су објављени основни приручници Матице за стандардизацију српског језика, тако да и ијекавски српски говорник може лакше да их користи. Станић напомиње да је, када предлагао ту идеју, имао у виду да се морају његовати и екавица и ијекавица као два српска књижевна изговора. "Те књиге /приручнике/ смо објавили јер морамо неговати и екавицу и ијекавицу као два српска изговора, они су српски по пореклу, пре свега. Могу евентуално бити и нечије друге, али су првенствено српски по пореклу", истакао је Станић. Он је нагласио да се то мора имати на уму и умјети свима јасно ставити до знања на паметан начин, без икаквих провокација или непотребних уступака. Станић је указао и на допринос шефа Представништва Реублике Српске у Србији Млађена Цицовића реализацији објављивања приручника. ВЕЛИКИ ПРОЈЕКТИ СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Као најзначајније пројекте Матице српске навео је пројекте у вези са стандардизацијом српског језика, израду правописа, нормативне граматике и једнотомног рјечника српског језика, као и планове за разне друге рјечнике српског језика које тек треба урадити. Он наглашава и на значај развоја енциклопедистике, гдје тек предстоје велики послови, те напомиње да Матица спроводи пројекте као што је Српски биографски речник, док са Српском академијом наука и уметности и Заводом за уџбенике реализује и важан пројекат Српске енциклопедије. Матица је, каже он, објавила и низ других енциклопедијских издања, као Лексикон писаца српске књижевности, гдје је први том изашао, а завршава се рад на другом. Станић је рекао да је објављен Српски шаховски лексикон, а припрема се и Лексикон српске дијаспоре, прије свега њених креативних капацитета. Он је нагласио да је Издавачки центар Матице довршио велики пројекат "Десет векова српске књижевности". "Када само побројимо ово што је урађено, то је заиста задовољство. А има још низ других капиталних ствари, као што су монографије, књиге и зборници радова, који су веома важни за развијање наше културе сећања, Матица то ради деценијама и, Богу хвала, остварени су веома велики резултати", истакао је Станић. Матица српска је основана у служби очувања националног и културног идентитета, а Станић каже да може више него бити задовољан да је ова институција одговорила тим изазовима у протекла два вијека. "Много тога је могло и боље да се уради, али, с обзиром на то колико смо ми као народ изложени разним потресима и разним подземним деловањима, мислим да је оно што је урађено ваљано. Неке ствари могле би и брже и организованије да се спроведу, али то је задатак и за нас, а и за неке нове генерације које долазе", каже Станић. ПОСЕБАН ОДНОС ПРЕМА СРПСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ У БУДИМПЕШТИ Током цијеле ове године обиљежава се јубилеј – два вијека Матице српске, каже Станић, а током викенда то је учињено и у Будимпешти, која има посебан значај, јер је у Пешти и основана ова институција, због чега се његује посебан однос према тамошњој српској заједници. Станић је напоменуо да је јубилеј већ обиљежен и у неким градовима Републике Српске, као у Бањалуци, те да ће тим поводом бити организовани садржаји и у Црној Гори, Румунији и на другим мјестима широм српског културног простора.