ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 29. ОКТОБРА /СРНА/ - Данас је четвртак, 29. октобар, 302. дан 2026. До краја године има 63 дана.

1321. - Умро српски краљ Стефан Милутин Немањић, који је Србију учинио најмоћнијом државом на Балкану, што је његовом унуку Душану омогућило да створи царство. На Сабору у Дежеву 1282. пријесто му је на основу споразума уступио старији брат Драгутин, који је задржао само сјеверне крајеве Србије. Користећи борбу династија Анжујаца и Палеолога, освојио је знатан дио Македоније, пренио пријестоницу у Скопље и намјеравао да српску државу шири према Егејском мору. Био је у непријатељству са Ромејом до 1299. године - кад се оженио малољетном ромејском принцезом Симонидом. Богати рудници сребра доносили су му обилна средства за наоружање и држање јаке најамне војске и омогућили да помаже развој умјетности и књижевности и зида цркве и манастире широм Србије. 1507. - Рођен шпански војсковођа Фернандо Алварес де Толедо Алба, који је као намјесник Низоземске инквизиторским терором изазвао 1565. рат за ослобођење, окончан 1581. њеним отцјепљењем од Шпаније. Освојио је 1581. Португалију, у којој је починио крваве покоље. 1811. - Рођен француски социјалиста-утописта Жан Жозеф Шарл Луј Блан, који је тврдио да социјалистичко друштво може бити створено мирним путем, уз помоћ државе, оснивањем "задружних радионица" и земљорадничких комуна. Дјела: "Организација рада", "Историја десет година, 1830-1840.", "Историја Француске револуције". 1814. - Први парни ратни брод "Фултон", који је конструисао Роберт Фултон, испловио је из њујоршке луке. 1888. - У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој "канал треба да буде слободан и отворен за све трговачке и ратне бродове без разлике на заставу, како за вријеме рата тако и у миру". То је поштовано, осим у рату, кад је канал затваран за непријатеље Велике Британије, тада "тутора" Египта. 1889. - Умро руски писац, књижевни критичар и естетичар Николај Гаврилович Чернишевски, који је створио естетички систем и снажно утицао на руску књижевност у 19. вијеку. Због пропагирања идеја сељачке револуције и утопијског социјализма прогнан је у Сибир. У дисертацији "Естетички однос умјетности према стварности" инсистирао је на друштвеној улози књижевности, не занемарујући, при томе, анализу умјетничких елемената књижевног дјела. У роману "Шта да се ради" ватрено је пропагирао социјалистичко-утопијске погледе на проблеме брака, породице, еманципације жене и друштвених идеала. Остала дјела: "Огледи о Гогољевом периоду руске књижевности", "Књижевно-критички чланци", "Рус на рандевуу". 1897. - Рођен њемачки ратни злочинац Јозеф Гебелс, министар пропаганде нацистичког Трећег рајха. 1910. - Рођен енглески филозоф Џулс Алфред Ејер, чија је књига "Језик, истина и логика" својеврстан манифест логичког позитивизма. Остала дјела: "Заснивање емпиријског знања", "Проблем сазнања", "Појам особе". 1911. - Умро амерички новинар мађарског поријекла Џозеф Пулицер, зачетник "жуте штампе", из чије се фондације сваке године додјељује "Пулицерова награда" за новинарство, карикатуру, америчку историју, поезију, драму, роман и музику. Емигрирао је млад у САД, учествовао у Америчком грађанском рату и биран у Конгрес. Био је власник листова "Ворлд" и "Ивнинг ворлд" у Њујорку и "Пост-диспеч" у Сент Луису. На Колумбија универзитету 1903. године основао је прву новинарску школу. 1918. - Хрватски сабор послије распада Аустро-Угарске у Првом свјетском рату прогласио отцјепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Хабсбуршке Монархије ради прикључења Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, што је пропраћено великом манифестацијом испред зграде Сабора у Загребу. 1923. - Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал, од 1930. назван Ататурк, првим предсједником. 1929. - Крах Њујоршке берзе, познат као "црни уторак", означио је почетак велике кризе америчке привреде, у којој су падале под стечај крупне банке и најмоћније компаније, а хиљаде ситних пословних људи дословно доведено на просјачки штап. Наступила је епоха самоубистава, најгорих слутњи и крајњег безнађа. Индустријска производња је пала у развијеним земљама на ниво с почетка вијека, а без посла је остало 26 милиона људи. 1936. - У првом војном удару у арапском свијету генерал Бакр Сидки оборио ирачку владу. 1943. - Рођен Душан Ивковић, кошаркаш и тренер, селектор репрезентације, предсједник Свјетске тренерске кошаркашке организације. 1950. - Умро шведски краљ Густав Пети, који је током владавине од 1907. до смрти осигурао неутрални статус Шведске у оба свјетска рата. 1956. - Искористивши француско-британски напад на Египат, израелска армија је продрла на Синај и брзо поразила слабе египатске снаге. Рат, који су двије западне земље повеле ради заштите политичких и економских интереса на Суецу, завршен је почетком новембра, послије интервенције УН и оштрих упозорења СССР и САД. 1957. - Диктатор Фулхенсио Батиста суспендовао кубански устав. 1962. - САД су обуставиле поморску блокаду Кубе на захтјев генералног секретара УН У Танта. САД су блокирале Кубу због инсталисања совјетског ракетног оружја на острву, чиме је изазвана Карипска криза, окончана претходног дана споразумом америчког и совјетског лидера - Џона Фицџералда Кенедија и Никите Сергејевича Хрушчова о повлачењу ракета и обустави блокаде. 1964. - Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба промијенили назив у Танзанија. 1988. - Први совјетски ракетоплан "буран" полетио са Земље. 1996. - У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих умјетничких дјела, која су од аустријских Јевреја у Другом свјетском рату отели аустријски и њемачки нацисти, а приход је намијењен људима који су преживјели Холокауст. 1998. - Ветеран америчке астронаутике Џон Глен је у 77. години живота спејс шатлом "Дискавери" поново полетио у космос, 36 година послије његове прве космичке мисије. 2004. - Лидери ЕУ потписали нови Устав Уније на церемонији у Риму. 2006. - Георги Парванов поново изабран за предсједника Бугарске. 2010. - Преминуо Војислав Кораћ, српски историчар архитектуре, члан САНУ. Студије архитектуре похађао је у Прагу, а потом у Београду. Предавао је историју архитектуре, а највише се бавио историјом умјетности, византологијом, историјом српске средњовјековне архитектуре, средњовјековном археологијом. Био је предсједник Међуодељенског одбора САНУ за мултидисциплинарно проучавање споменика средњовековне архитектуре, а од 1997. водио је Хиландарски одбор САНУ и уређивао Хиландарски зборник. 2013. - Отворен жељезнички тунел испод Босфорског мореуза, прва подводна веза између два континента, дужине 13,6 километара, од чега 1,4 километра испод Босфора. Грађевински подухват, у Анкари назван "пројекат вијека", повезује европску и азијску страну Истанбула и коштао је око три милијарде евра. 2015. - Умро Ранко Жеравица /85/, кошаркашки стручњак који је од шездесетих година прошлог вијека са великим успјехом двадесетак година водио мушку кошаркашку репрезентацију Југославије до најсвјетлијих трофеја. Примљен је у Кућу славних ФИБЕ 2007. године. 2015. - Кина укинула "политику једног детета" која је била на снази 36 година и дозволила свим кинеским паровима да имају по двоје дјеце. 2018. - Авион Боинг 737, индонежанске компаније "Лајон ер" срушио се у море 13 минута након полетања из Џакарте. Нико од 189 особа, међу којима осам чланова посаде, колико се налазило у летјелици није преживио. 2020. - У Ници, на југу Француске, три особе убијене ножем пред локалном катедралом, при чему је једној женској особи одрубљена глава. Убица, поријеклом из Туниса, узвикивао је приликом напада "Алаху екбер". 2022. - Приликом двије експлозије аутомобила бомби код Министарства просвјете у Могадишу, Сомалија, погинуло је најмање стотину лица. Одмах је осумњичен Ал Шабаб, терористичка псеудоисламска група блиска Ал Каиди. 2022. - У стампеду, у Сеулу, током манфФестације Дана вјештица, погинуло 159 особа, а 197 је повријеђено. 2024. - Разорне поплаве погодиле југоисток Шпаније усљед незапамћених падавина. Услиједила су клизишта, одрони, бујичне поплаве. Највише је страдао рејон Валенсије, гдје су се улице у поплавном таласу претвориле у велике одводне канале накрцане свакојаким отпадом. Погинуло је 231 лице, а троје се воде као нестали. Материјална штета процијењена је на око 3,5 милијарди евра. 2024. - Суд у Хрватској одбио тужбу породице Рајић за убиство њихове двоје малољетне дјеце на Петровачкој цести и прогласио жртве - "ратном штетом". 2025. - Министарство финансија САД укинуло санкције предсједнику Милораду Додику, српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, предсједнику Народне скупштине Републике Српске Ненаду Стевандићу и осталим особама и предузећима којима су санкције уведене у вријеме претходне америчке администрације.