ДЈЕЦИ ОМОГУЋИТИ ШТО ВИШЕ КРЕТАЊА И УЧЕЊА КРОЗ ИГРУ

БАЊАЛУКА, 11. НОВЕМБРА /СРНА/ - Дјеци треба што више кретања, јер им се на тај начин развија мозак, али је потребно омогућити и нове методе учења кроз игру, пошто је то новим генерацијама једини мотив да усвајају знања, поручено је данас у Бањалуци на састанку о унапређењу физичког и менталног здравља дјеце и младих.

Професор из Београда Ранко Рајовић рекао је да је неопходно унаприједити комплетан начин учења увођењем нових метода које су у вези са окружењем и менталитетом друштва. "Свака нова генерација нам је све слабија, јер ако деца немају довољно кретања, смањује им се развој мозга. Морамо применити нове начине учења кроз игру, да деца мисле да се играју, а да заправо уче. Метода учења мора да личи на игру, то је њима једини мотив да науче и много тога можемо да научимо кроз игру", рекао је Рајовић новинарима. Он сматра да су планови и програми у школама добро осмишљени, али да је потребно методе наставе прилагодити да буду много више на страни дјетета. "И даље учимо напамет лекције, што је погрешно. Имамо велику предност јер имамо фонетски језик, преко којег много ствари можемо да научимо кроз игру, али га не користимо довољно", рекао је Рајовић. Помоћник министра за спорт Данијела Ћапин рекла је да је унапређење наставе физичког васпитања у школама стратешки циљ ресорног министарства, те да је први корак у томе да се обезбиједи спортска опрема у школама. "План нам је да израдимо брошуру, у којој ће учитељи моћи да нађу примјере како да осмисле наставу физичког васпитања од првог до петог разреда, да то буде занимљиво дјеци и да кроз кретање уче и психомоторичке способности", рекла је Ћапинова. Директор Републичког педагошког завода Слађана Танасић рекла је да је данашњи састанак организован како би представници надлежних институција у Влади Српске, те директори школа имали прилику да се информишу о могућностима унапређења физичког и менталног здравља дјеце и младих кроз подстицање физичке активности. "Теме су потребе ученика, компетенције наставника, одговорно родитељство и мало другачије схватање родитељске љубави, те детектовање грешака које родитељи праве", рекла је Танасићева.