НЕСЕБИЧНИ ПРИЈЕДОРЧАНИ У ПОМОЋИ НА ПУТУ У НЕИЗВЈЕСНОСТ

ПРИЈЕДОР, 29. ЈУЛА /СРНА/ - Приједорчани су несебично пружили подршку српском народу који је у августу 1995. године пристизао у овај град у дугачким колонама прогнан са вјековних огњишта са Баније и Кордуна у хрватској злочиначкој акцији "Олуја".

Славиша Књегињић из Приједора каже да је до те 1995. године осјећао неку скривену радост јер је 4. август његов рођендан, али је тај дан прије 30 година био веома тежак за све Србе, не само за народ из Крајине и са Кордуна који је доживио егзодус. Књегињић је испричао Срни да је био страх и погледати ту колону која је пристизала, а у којој су била коњска кола, трактори, аутомобили, улакана и уплашена дјеца, жена. "То је све ту стало. Нема горива, нема кретања даље. Дан је био топао, тежак. Наше куће су биле отворене, ми смо тада све прихватали. Претежно су људи тражили телефоне, да се јаве у Србији, с неким да се споји. То смо им омогућили, и моје комшије и ја. Кроз моју кућу продефиловало је много људи", присјетио се Књегињић. Било је тешко, каже, и гледати тај егзодус, шта се дешава у непрегледним колонама, како се људи траже, родитељи траже дјецу. "У једном моменту над нама су два авиона, један се окренуо изнад моје куће и вратио назад. Касније смо сазнали да је дејствовао код Благаја. Да су дејствовали овдје било би на стотине мртвих", каже Књегињић. Он је додао да се у то вријеме вратио са дрварског ратишта, те да је и тамо сретао несрећне људе који су бјежали на другу страну. У тим тешким тренуцима показала се српска слога, једни за друге су били ту, Приједор је био отворен за све, за сваког Србина који је дошао и пролазио даље, сваку помоћ је, колико је било могуће, добио. Касније су, након рата, кренули са иницијативом "Пут с повратком" гдје су палили свијеће поред истог пута од Благаја до Бањалуке. "Од тог времена, малобројни Срби који су се тамо вратили тешко живе јер живот није у материјалном већ у слободи. Та слобода је најважнија. Зато кажем, ова борба за Републику Српску треба да буде примјер свима нама, да стојимо уз наше руководство, уз нашег предсједника Милорада Додика и да се боримо за Републику Српску. И нема ту алтернативе", рекао је Књегињић. Књегињић је данад потпредсједник градске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. У протеклом рату изгубио је брата. Сјећање на дане прогона Срба из Хрватске има и тада деветогодишњи Ненад С. /39/ из Приједора који каже да има веома жива сјећања на те дане, на људе који су стигли на коњској запрези, па су тада тражили сијено за коње како би их нахранили. За све Србе који су у августу 1995. године заувијек протјерани с вјековних огњишта у Хрватској, злогласна "Олуја" је погром и злочин без преседана.