ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ СУТРА СЛУЖИ У ГРАЧАНИЦИ ПОВОДОМ 19 ГОДИНА ОД МАРTОВСКОГ ПОГРОМА

ПРИШTИНА, 16. МАРTА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Tеодосије служиће сутра у Грачаници парастос поводом 19 година од мартовског погрома, када је у насиљу 17. и 18. марта убијено најмање 19 лица, од којих су 12 били Срби.

Поводом мартовског погрома сутра ће бити положено цвијеће и одржана Академија у Дому културе у Грачаници. У дводневном погрому убијени су Боривоје Спасојевић и Јана Тучев у Косовској Митровици, Ненад Весић је подлегао ранама задобијеним од бомбе у Липљану, Добривоје и Борко Столић у селу Драјковце у општини Штрпце, Слободан Перић у Гњилану, Златибор Tрајковић у Косову Пољу и Драган Недељковић је изгорио испред улаза у Богословију у Призрену. Према званичним подацима УНМИК-а и КФОР-а, протјерано је око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 манастира и цркава, а више десетина српских гробаља девастирано. Мартовском погрому претходила је серија напада на Србе. У близини Липљана 4. марта су убијени Мирјана Марковић и Златомир Костић, а пуцано је и на српске куће у Старом Грацку. Почетком марта у Приштини је експлодирало пет бомби, три су експлодирале испред поште, једна испред сједишта УНМИК-а, а пета је 12. марта бачена из аутомобила у покрету на кућу Ибрахима Ругове, у насељу Веланија. У приградском насељу Приштине Чаглавица 15. марта је тешко рањен Јовица Ивић, осамнаестогодишњи Србин, у кога је из возила у покрету пуцано рафалном паљбом док је пјешице ишао поред магистралног пута Приштина–Скопље. Сутрадан су у већем броју градова широм Косова и Метохије одржани протести удружења ветерана терористичке ОВК поводом хапшења Селима Краснићија, команданта Косовског заштитног корпуса у Призрену, и неколико његових официра који су ухапшени 16. марта на основу оптужнице међународног тужиоца за ратне злочине и организовани криминал. Иако се вјерује да је у питању био осмишљен сценарио, повод погрому било је несретно утапање тројице албанских дјечака у ријеци Ибар у мјесту Зупче уз пут Косовска Митровица-Зубин Поток, што су медији на албанском језику предвођени тадашњом Радио-телевизијом Косова, програм на албанском језику, искористили да оптуже Србе да су утопили дјецу. Тиме су медији на албанском језику анимирали албанске хорде да крену у акцију прогона и уништавања свега што је српско на Косову и Метохији. Повријеђене су укупно 954 особе, међу којима 61 припадник Кфора и 65 Унмик полицајаца, а око 150 Срба је рањено или премлаћено у кућама и протјерано око 4.000 Срба. Према процјенама Унмика, у насиљу на 33 локације је учествовало око 60.000 Албанаца. Запаљена су 72 возила међународних снага, а ОЕБС је накнадно саопштио да је због мартовског насиља косовско правосуђе покренуло 400 случајева. На мети албанских хорди су били Срби, цркве и манастири у свим урбаним срединама и приградским насељима попут Срба у Свињару ослоњеном на јужни дио Косовске Митровице, Церској улици и Машинском парку у Обилићу, стамбеним четвртима "Ју програм" у Приштини и Косову Пољу, Патријаршијској улици у Пећи, Гавран насељу и Српској улици у Гњилану и низу других "џепова" у којима су Срби претекли током претходних пет година апсолутног безвлашћа на Косову и Метохији. Горјеле су цркве Светог Николе у Приштини, Богословија и Свети Архангели у Призрену, Девич у Србици, Свети Илија у Вучитрну, Црква Светог Андреја у Подујеву чији су крст поломиле и обориле разуларене албанске хорде славећи прогон посљедњих Срба из те општине и низ других светиња широм Космета. Припадници Кфора заједно са УНМИК полицијом, њих око 45.000, чинили су наводне мировне снаге и од мјеста до мјеста су обилазили преостале Србе савјетујући им да се у пратњи наоружаних мировњака иселе из својих домова и средина. Срби из Рабовца, којима су припадници британског контингента Кфора рекли да ће остати апсолутно незаштићени и препуштени албанским хордама које су надирале из правца Липљана, морали су да спасавају живе главе измјештањем у десетак километара удаљено српско село Добротин. Драгољуб Мицић рекао је Срни да су мјештани Рабовца послије пет дана проведених у изгнанству затекли опљачкане и углавном спаљене домове, због чега је данас у том селу на раздјелници општина Липљан и Урошевац од предмартовских 350 Срба опстало свега њих седамдесетак. Српске куће и домаћинства током погрома су спаљена у Церској улици и насељу Tодоровићи у Обилићу, а двадесетак српских породица из зграда "Ју програма" је измјештено под пратњом Кфора у један улаз, док су у остале станове упадали албанци наоружани аутоматским оружјем и молотовљевим коктелима. Истовјетна ситуација је била и у зградама "Браћа Карић" у Липљану. У "Ју програму" и Универзитетском насељу - елитним насељима у центру Приштине, послије мартовског погрома, од близу хиљаду углавном интелектуалаца са породицама, више нема ниједне српске душе. У урбаним срединама у градовима Приштина, Пећ, уз сестринство Пећке патријаршије, Призрен уз тридесетак ученика и наставника Призренске богословије, Урошевцу, Гњилану, Истоку, Вучитрну, Косовској Витини и Косову Пољу, живе само локални пароси са породицама. О годишњицама поводом 17. марта Срби се не окупљају, како то владика Tеодосије често истиче, само да би се с тугом и болом сјећали страдалих и убијених, прогона Срба, запаљених српских светиња и кућа, већ и са чврстом надом да их ни то нити било које друго страдање неће поколебати да чврсто остану своји на своме.