ГРИНИЧ - НУЛТИ МЕРИДИЈАН

БИЈЕЉИНА, 9. АВГУСТА /СРНА/ - На основу налога енглеског краља Чарлса, 10. августа 1675. године положен је камен-темељац Краљевске опсерваторије у јужном лондонском предграђу Гринич, преко којег прелази нулти меридијан.

Опсерваторија је изграђена ради изучавања положаја звијезда, што је било посебно значајно за навигацију. За првог краљевског астронома и шефа опсерваторије постављен је Џон Флемстид. Кроз историју, Гриничка и Париска опсерваторија биле су најзначајније астрономске институције које су се дуго бориле за превласт у свијету астрономије. На крају, побиједила је енглеска Краљевска опсерваторија, која је постала центар и за рачунање времена и за географски координатни систем. Кроз опсерваторију пролази гринички меридијан, то јест основни, почетни меридијан од кога се рачуна географска дужина ка западу и ка истоку. Гриничко средње вријеме установљено је као средње сунчево вријеме Гриничке опсерваторије. Данас се често употребљава да се означи "нулта" временска зона. Ипак, оно се поклапа са западноевропским временом /које се користи у Енглеској/ само зими, док је љети разлика један час, због љетног /указног/ времена, који се додаје западноевропском времену. Разлика између средњоевропског и гриничког средњег времена је један час, а љети - два часа. Опсерваторија је у данашње вријеме претворена у музеј.