ОЧЕКУЈЕ СЕ ОДБАЦИВАЊЕ ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ У ПРЕДМЕТУ "ПРЕМИЈЕР СПОРТ"

БАЊАЛУКА, 18. АВГУСТА /СРНА/ - Република Српска је у року поднијела жалбу на првостепену пресуду у предмету који је пред Окружним привредним судом у Бањалуци покренула кладионица "Премијер спорт", те се очекује да ће другостепени орган након увида у достављену документацију одбити захтјев овог предузећа као неоснован, саопштено је из Министарства финансија.

"Премијер спорт" тражи да им се надокнади износ од 5,1 милион КМ због изгубљене добити за период од 1. јануара 2022. до 18. јула 2022. године. У образложењу пресуде Окружног суда наведено је да у поступању органа Министарства финансија нема неправилности и нерегуларности која би се могла подвести под стандард озбиљне повреде, а посебно не у контексту одговорности за штету насталу штетном радњом или пропуштањем органа тужене стране, јер не може свака донесена одлука, за коју се накнадно утврди да није правилна, задовољити стандард довољно озбиљне повреде и представљати основ за досуђивање накнаде штете по основу изгубљене добити. Министарство финансија посебно истиче чињеницу да је ријеч о првостепеној пресуди, против које је тужена страна благовремено изјавила жалбу Вишем привредном суду из свих разлога истицаних у одговору на тужбу, као и додатних разлога који се првенствено односе на захтјев за додатно финансијско вјештачење, имајући у виду чињеницу да је вјештак у прихваћеном налазу и мишљењу од стране судије изјавио да не може издвојити приходе остварене по основу предметних, спорних електронских игара на срећу у односу на остале игре за које тужитељ има дозволу за рад. То је свакако битна чињеница приликом утврђивање висине накнаде штете по основу изгубљене добити у износу од 5.108.879,12 КМ, за коју Република Српска сматра да је неосновано досуђена и за које тврдње је приложила доказе. У тужбеном захтјеву првостепеној судској инстанци, кладионица "Премијер спорт" Источно Ново Сарајево затражила је накнаду штете по основу изгубљене добити у износу 30,5 милиона за период 17. марта 2019. до 31. децембра 2021. године и за период од 19. јула 2022. до 30. априла ове године, а Окружни привредни суд је овај захтјев одбио као неоснован. Из Министарства финансија нагласили су да је увођењем новог Закона о изграма на срећу 2019. године уређена ова област и уведен нови концепт. Према одредбама новог Закона о играма на срећу право приређивања лутријских игара на срећу и електронских игара на срећу, осим класичне томболе, има једино "Лутрија Републике Српске" самостално или у сарадњи са другим привредним друштвима путем формирања једног заједничког привредног друштва. Новим законом прописано је да ће се на поступке започете до дана ступања на снагу овог законског рјешења, а који нису окончани, укључујући и издавање лиценци, примјењивати његове одредбе, а не одредбе закона који је престао да важи. Прописано је и да ступањем на снагу новог закона престаје важити ранији Закон о играма на срећу из 2012. године. Како је у моменту одлучивања Министарства финансија о захтјеву за издавање лиценце "Премијер спорт" на снази био нови Закон о играма на срећу, те је његовом примјеном захтјев одбијен, јер би примјена закона из 2012. године који је престао важити била директно супротна напријед наведеним одредбама важећег закона и значила би незаконито поступање органа. Из наведеног произлази да није било пропуста у раду надлежног Министарства финансија Републике Српске, те да су предузете све претходне правне радње у овом поступку. Нови концепт приређивања игара на срећу дао ЈЕ позитивне резултате Републици Српској у повећању прихода, смањењу сиве зоне, квалитетнијој контроли приређивања, те јачању и развоју предузећа у којима Република Српска има учешће у капиталу. Укупан приход остварен од накнада и пореза од игара на срећу је од примјене новог закона повећан за 66,26 милиона КМ, јер је у 2018. години био 27,9 милиона КМ, а у 2022. години 94,16 милиона КМ. Од ових прихода користи има и друштвена заједница, јер су Законом о играма на срећу повећана издвајања за социјалне и хуманитарне сврхе, па су тако издвојена средства у односу на 2018. годину повећана за 3,3 милиона КМ, са 1,1 милион КМ у 2018. години на 4,8 милиона КМ у 2022. години.