ПРОЦЕС ПРОТИВ ДОДИКА - НАСТАВАК РАСПАДА АНТИДЕЈТОНСКЕ БиХ

БАЊАЛУКА, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Процес који такозвано тужилаштво и суд БиХ воде против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора "Службеног гласника Републике Српске" Милоша Лукића по непостојећем кривичном дјелу заштите лика и дјела Кристијана Шмита, наставак је неповратног распада антидејтонске БиХ, сматра правник Славко Митровић.

"Све то личи на наставак онога што се вијековима звало `кадија те тужи, кадија те суди`. Тако кадија - тужилац Недим Ћосић тужи Додика и Лукића, онда то пошаље кадиници за претходни поступак Јасмини Ћосић Дедовић", написо је Митровић у колумни за "Независне новине". У предметима у којим је Дедовићева предсједник или члан вијећа, напомиње Митровићи, многи су огорчени на њен рад, сматрајући је врло субјективном, острашћеном, те да не поштује ништа у погледу приједлога одбране. Митровић је навео да је тако било и у случају против Додика и Лукића, али је претходно незаконито поучила кадију - тужиоца Ћосића како да исправи килаву оптужницу. "Оно што је килаво, не може се исправити, али је кадиница Јасмина Ћосић Дедовић вршећи своју `обавезу` потврдила оптужницу. Онда, као што је ред када се суди каурима, одреде кадију Мирсада Стрику. Он је један од 13 судија и седам тужилаца који се наводе у информацији Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина као ратни кадар који су оптуживали и пресуђивали Србе", нагласио је Митровић. Он је подсјетио да према Уставу БиХ као међународном уговору који су као Анекс четири Дејтонског споразума потписале Република Српска и Федерација БиХ /ФБиХ/, не постоје ни суд ни тужилаштво на нивоу БиХ. "По Анексу 10 Дејтонског споразума високи представник није `високи представник међународне заједнице`, већ пет страна потписница тог Анекса Република Српска, Федерација БиХ, непостојећа "Република БиХ", затим СРЈ - Србија и Хрватска и од њих је добио право на постојање и именовање. Ако нека страна потписница одбије именовање било ког лица за високог представника, онда ни Савјет безбједности УН не може потврдити именовање таквог лица", подсјетио је Митровић. Он каже да је Франц Кафка, написавши роман "Процес", описао случај Јозефа К. и да је то прича о човјеку који је оптужен од далеког и недоступног органа власти, за злочин чија природа остаје до краја непозната и њему и читаоцу. "Као да је описао поступке тужилаца и судија вануставног бе-ха правосуђа.Они нису ни читали ни Устав БиХ у коме пише `БиХ је демократска држава која функционише у складу с владавином права и има слободне и демократске изборе`. Владавина права подразумијева уставност и законитост. То значи да законе којима се регулишу одређене области државног и друштвеног уређења, доносе парламенти на основу уставом утврђене надлежности. Све супротно томе нема правну важност, ништаво је и непостојеће, па и `Шмитови закони`", поручио је Митровић.