08.04.2024

13:35:00

ПОКУШАЈИ ДА СЕ ЗБОГ СРЕБРЕНИЦЕ ПРЕЛИЈЕПИ ФЛАСТЕР ПРЕКО УСТА СВИМА

БЕОГРАД, 8. АПРИЛА /СРНА/ - Историчар Миле Бјелајац указао је на настојања да се грађанима и историчарима заувијек прелијепи фластер преко уста по питању дешавања у Сребреници јула 1995. године, те истакао да се намјерно прикривају свједочанстава и извори који би бацили друго свјетло на доминанти политички и глобални медијски наратив из деведесетих година прошлог вијека.

"Дио околности времена у коме је могућа различита инструментализација појма геноцида ради произвођења политичких последица, понајмање ради прокламованог помирења и стабилности, представљају бројни примери примене двоструких стандарда", истакао је Бјелајац. Бјелајац наглашава да историчарима не треба ускратити право да питају и провјеравају. "Докле смо сада стигли у ширењу некоме пожељног наратива? Сведочимо да се данас Сребреница изједначава са Аушвицом и да се припрема резолуција и гласање о `геноциду у Сребреници` 27. априла у Генералној скупштини УН. Инспиратори и извођачи ове операције очекују да ће им то и поћи за руком. А 2015. године слична британска резолуција није прошла у Савету безбедности УН", навео је Бјелајац у тексту за "Политику" под насловом "Забрањено пропитивање". Бјелајац у тексту подсјећа да је Хашки трибунал својевремено због недостатка доказа одустао од оптужнице у случају Рачак, који је симболичан, угаони камен новог албанског наратива о "геноциду", али и напомиње да се на Косову и Метохији хапсе Срби који негирају наводни покољ. Он је указао да све који се усуде да доведу у питање тврдњу да се у Сребреници десио наводни геноцид, може да задеси иста судбина, те подсјетио да је у јулу 2021. године тадашњи одлазећи високи представник Валентин Инцко наметнуо измјене Кривичног закона БиХ којим се то изричито забрањује, као и "величање ратних злочинаца". Бјелајац је навео да су на једној страни бонска овлашћења и "геноцидно искуство" као потпорни стуб доктрине "хуманитарне интервенције", те стална настојања да се кроз Генералну скупштину УН прогура доношење декларације о "одговорности за заштиту". А на другој је, указао је Бјелајац, извјештај Међународне комисије за Сребреницу која оспорава квалификовање злочина као геноцида, уз навођење недосљедности поступања самог Хашког трибунала у овом случају /2021/. Бјелајац је у тексту навео и примјере познатих случајева прикривања извјештаја Унпрофора о инцидентима у БиХ који су производили поводе за тренутну војну и политичку акцију против једне стране. Један од њих је када су високи фунционери америчке ЦИА рекли некадашњем амбасадору Србије Дарку Танасковићу, који им је у мају 1993. године у сједишту ЦИА предао извјештаје о страдању више од 1.000 Срба Средњег Подриња у првој години рата у БиХ, да је то најквалитетније припремљен материјал о жртвама у сукобима у бившој Југославији, али да не треба очекивати да свједочанства о муслиманским злочинима произведу било какав ефекат у смислу мијењања слике о ратној стварности у БиХ. Бјелајац у тексту подсјећа и да је Владислав Јовановић, некадашњи шеф дипломатије СР Југослације, говорио је да је у свјетској дипломатији тих година била пракса да се сви српски напори да се саопшти истина о догађајима на Балкану једноставно саботирају. У тексту се наводи да је Бернар Кушнер у својим мемоарима из 2004. године навео да му је Алија Изетбеговић пред смрт признао да није било логора смрти за муслимане, док Франсоа Митеран /1992/ није желио да вјерује представницима Срба да су муслимани установили логоре за Србе, и то у самом Сарајеву под њиховом контролом. "Шта рећи данас после свега, као и после извештаја Међународне комисије за истину о страдању Срба у том граду. Шта рећи о свим оним страним и муслиманским сведочењима о провокацијама, па и по цену властитих жртава, само да би се изазвала страна интервенција?", пита Бјелајац. Он подсјећа да је пред судом у Сарајеву 2018. године заштићени свједок "01" до детаља испричао како је командант такозване Армије БиХ у Сребреници Насер Орић својим руком ликвидирао тројицу заробљених Срба у сребреничким селима, али да је ослобођен у Хашком трибуналу, који је "бравурама" утврдио да су три жртве у Жепи 1995. године вриједне пресуде за "геноцид" у случају генерала Војске Републике Српске Здравка Толимира. Бјелајац указује и да се у часопису "Грејзон" и у каснијим анализама Кита Кларенберга од децембра 2023. године износе се чињенице из недавно декласификованих британских докумената о Сребреници који индикују тајну британску умијешаност у предигру ратних догађаја из јула 1995. године, као и у току критичних дана када се догодио ратни злочин. Он наводи да се из изложеног види да је специјална британска јединица САС дјеловала у самом граду Сребреници и на терену ван контроле холандског и шире скандинавског батаљона, да су радили по своме и држали везе са муслиманским снагама, злоупотребљавали су противно Женевској конвенцији возила Црвеног крста за своје мисије на терену. "Били су на терену и за време када је дошло до егзекуција заробљених муслиманских војника", подсјећа Бјелајац и указује да је Кларенберг поставио питање због чега су три припадника САС била награђена високим одликовањима за њихове услуге у Сребреници. Из докумената се, наводи Бјелајац, види да је српски план био да се послије непрекидних напада из Сребренице на осјетљиве комуникације и околину ове снаге протерају из околине града и да се сам град окружи како се напади више не би понављали, а да је одлука да се уђе у град била диктирана одсуством војног отпора муслимана. "То се директно види из меморандума британског Министарства одбране од 11. јула 1995. године. Индиковано је и загонетно понашање муслиманског вођства, које је наводно радило против сопствених интереса", истиче Бјелајац. Он указује да је напад Војске Републике Српске у тим документима најављиван мјесец дана прије икаквог његовог планирања, па се настављало са провокацијама да би до њега заиста и дошло. "Мада није било жељеног или планираног покоља цивила који су остављени без одбране, већ 25. јула 1995. оглашени су кривци за `геноцид`, а амерички државни секретар Мадлен Олбрајт је на Савету безбедности УН махала наводним снимцима масовних гробница", пише Бјелајац. Бјелајац пита да ли је Сребреница креирана као замка за Србе, те подсјећа на свједочење фрнацуског генерала Мориона да није било геноцида, те да се радило из освете за све претходно. Он додаје да у свом тексту Кларенберг подсјећа и на свједочење ратног шефа полиције у Сребреници Хакије Мехољића о томе како му је Изетбеговић још 1993. године говорио да ће, ако Срби заузму Сребреницу и покољу 5.000 муслимана, то довести до интервенције НАТО-а, што се подудара са рапортом Генералног секретара УН о заузећу енклаве. Бјелајац истиче да остаје питање свих питања да ли историчар треба да препусти писање историје /политичким/ судовима или да се поштапа парламентарним /саборским, скупштинским, конгресним и другим/ декларацијама као утврђеним чињеницама прошлог, сложеног историјског контекста? Зашто је, наставља Бјелајац, појединим страним актерима било забрањено да свједоче и зашто су се вршили притисци на писце извјештаја и анализа, о чему свакодневно израњају нове чињенице? Он пита и зашто је било потребно припремање лажних свједока од Тужилаштва у Хагу, који су сами под притиском /британских/ адвоката одбране јавно признавали да су лагали, а ураво је такав примјер јединог свједока који је тврдио да је команда Дринског корпуса наредила ликвидацију заробљеника. Бјелајац пита и зашто главни планер операције "Криваја 95" за сузбијање нападних дејстава муслимана из Сребренице генерал Миленко Живановић, командант Дринског корпуса, није био оптужен, већ је само сведочио пред Хашким судом, а суђено је генералу Радиславу Крстићу, који га је замијенио послије рањавања? "Да ли зато што се из плана види да није било никакве намјере, изузев војне, како индикују и оновремени британски извјештаји недавно декласификовани. Иронија је што Хашки суд признаје да осуђени Крстић, командант Војске Републике Српске, не да није имао сазнања о догађају и да лично није учествовао, већ да је експлицитно наредио војницима да не повреде цивиле", наводи Бјелајац. Он пита у тексту и зашто се на дан уласка српске војске у Сребреницу, 11. јула 1995. године у британском Форин офису расправља да се Србима "понуди демилитаризација" те општине у замјену за повлачење Војске Републике Српске, ако су Сребреница и Жепа биле од 1993. године заштићене, демилитаризоване зоне?