СЕЛАК: ЗАХВАЛНОСТ НАШОЈ ЦРКВИ КОЈА ЈЕ САЧУВАЛА НАРОД

ДРВАР, 14. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Предсједник Социјалистичке партије Српске /СПС/ Горан Селак рекао је данас у Мартин Броду да манастир Рмањ дијели судбину српског народа вијековима, да је рушен и обнављан више пута, те изразио захвалност Српској православној цркви /СПЦ/ која је одувијек била стуб очувања Срба.

Он је рекао да је посебно срећан што је дочекана потпуна обнова ове светиње и данашњи чин освештања Храма Светог Николаја Чудотворца који је обавио Његова светост патријарх српски Порфирије. "Захвални смо Српској православној цркви која је одувијек била стуб очувања нашег народа. Искрено вјерујем да ће манастир Рмањ, као и наш народ који овдје живи, уживати у благодатима мира", поручио је Селак након освештања манастирског храма. Селак је додао да посебно боле разарања која је манастир доживио током Другог свјетског рата и Одбрамбено-отаџбинског рата, јер су се десила након што је српски народ доносио слободу свим народима у окружењу. Патријарх српски Порфирије, који борави у вишедневној посјети Епархији бихаћко-петровачкој и рмањској поводом обиљежавања 580 година од изградње манастира Рмањ, освештао је данас Храм Светог Николаја Чудотворца у манастиру Рмањ. Светој литургији, између осталих, присуствовао је предсједник СПС Горан Селак. Овом свечаном чину присуствовали су и предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Српске Жељко Будимир, министар безбједности у Савјету министара Ненад Нешић, министар енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, директор Управе за индиректно опорезивање БиХ Зоран Тегелтија. Манастир Рмањ, који се налази на тромеђи Лике, Далмације и Босне, више од 580 година чува од заборава историју и културу српског народа. Манастир Рмањ у Мартин Броду датира из 1443. године, током историје више пута је рушен и паљен, а крајем Одбрамбено-отаџбинског рата је девастиран. Посљедње четири године интензивирана је обнова ове светиње која траје деценијама. Први пут ова велика светиња страдала је 1563. године, када је манастир спаљен. Од 1566. године сједиште Дабробосанске епископије /митрополије/ налазило се у Рмњу, гдје је било више од једног вијека. Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије изјавио је раније Срни да су владе Републике Српске и Србије пружиле велику подршку обнови ове светиње.