КОЈИЋ: СРПСКА САБОРНОСТ ДОСТИЖЕ СВОЈ ВРХУНАЦ У 21. ВИЈЕКУ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 15. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Дан српског јединства, слободе и националне заставе одсликава стање духа српске нације, тежње и идеала којима српски народ стреми и то захваљујући визионарству и смјелости два српска предсједника - Српске Милорада Додика и Србије Александра Вучића, рекао је Срни посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић.

Којић је подсјетио да је српски народ одувијек трагао за јединством и слогом и да је у разним историјским /не/приликама бранио тешко стицану слободу и поносно истицао национални барјак црвено-плаво-бијеле боје. Иако су ове вриједности уткане у срж српског народа, Којић истиче да су биле потребне деценије народног сабирања и развоја националне свијести да би Срби напокон добили празник посвећен српском јединству, слободи и националној застави.  "А јединству и слози стремили смо вијековима. Поменућу само догађај од 2. јула 1876. године када је објављен `Проглас босанском народу` којим се тадашња Босна, односно крајишки, посавски и подрински срезови и општине са српском већином присаједињују Кнежевини Србији", појаснио је Којић и додао да је жеља за јединством постојала одувијек. Којић је нагласио да је та жеља доживјела свој процват на Свесрпском сабору у Београду, на којем је усвојена и Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа. "Вјероватно нисмо у могућности да још резонујемо све позитивне ефекте ни успостављеног празника, ни Свесрпског сабора или Свесрпске декларације. Вријеме ће бити најбољи судија ових уједињујућих елемената за српски народ", поручио је Којић. Он је навео да је српски народ у 20. вијеку преживио геноцид, уједињавање и разједињавање, убиство краља, НАТО агресије и санкције. "Био је то вијек патње и лутања. Међутим, тај 20. вијек започео је пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године, а остаће упамћено да српску пјешадију, која је јурила да ослободи све српске крајеве, није могла да сустигне ни француска коњица. Толика је била жеља и воља за слободом!", рекао је Којић. Он је додао да се иста жеља и воља за слободом пробудила и крајем тог вијека западно од Дрине. "Основана је, правно утемељена и одбрањена Република Српска, најмлађа српска држава. Пробој Солунског фронта и ослобођење свих простора на којима су Срби живјели почетком вијека и одбрана Републике Српске крајем вијека, двије су највеће побједе српског народа", напоменуо је Којић. Он је констатовао да бити посланик и представник Републике Српске данас у Сарајеву није много другачије него некада Петру Кочићу. "/Не/прилике које су и за Кочићевог живота надвијале наше небо и данас `ведре и облаче`", рекао је Којић. Он истиче да је српски народ данас поносан на уједињење, не мрзећи никога и не желећи зло никоме, те поручио да БиХ може бити дејтонска или је не може бити. "Сабирајући се, ми никоме не одузимамо ништа, већ напротив, желимо свима миран живот и општи напредак. Али нећемо никоме ни дозволити да нам ускрати право да славимо наше празнике, да се окупљамо и да живимо за нашу Републику Српску и за нашу Србију!", закључио је Којић. Дан српског јединства, слободе и националне заставе државни је празник који се 15. септембра празнује у Србији и Републици Српској. Тај празник је симболично установљен на дан када се обиљежава пробој Солунског фронта, а празнује се од 2020. године. Идеју о том заједничком празнику Србије и Српске дали су руководиоци Србије Александар Вучић и Ана Брнабић у договору са руководством Републике Српске, предвођеним Милорадом Додиком. Влада Српске усвојила је на сједници 10. септембра 2020. закључак о празновању Дана српског јединства, слободе и националне заставе, чиме је овај празник озваничен у Српској. Дан касније, 11. септембра, и Влада Србије је донијела закључак да се овај празник званично прославља на територији Србије. Циљ успостављања Дана српског јединства, слободе и националне заставе јесте оснаживање јединства између српског народа у Србији и Српској, те јачање култа националне заставе.