ДО КРАЈА 2023. ГОДИНЕ ПРИЈАВЉЕНО 72.733 ОБОЉЕЛИХ ОД ДИЈАБЕТЕС МЕЛИТУСА

БАЊАЛУКА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Републици Српској на основу достављених пријава здравствених установа укупан број пријављених обољелих од дијабетес мелитуса до краја 2023. године jе 72.733.

Највећи број пријављених је у регији Добој 32.535, затим слиједе Бањалука са 19.242, Зворник са 11.564, Источно Сарајево 4.205, Требиње 3.406, и Фоча 1.781, речено је Срни у Институту за јавно здравство Републике Српске. Начелник Службе за епидемиологију у Институту Нина Родић Вукмир појаснила је да је у Републици Српској 2002. године уведен регистар за дијабетес мелитус, те с обзиром да не постоји електронска пријава и база обољелих, пријаве није могуће ажурирати, и ријеч је о процијењеним подацима. Вукмирова је навела да је анализом података о типу дијабетеса, од укупног броја пријављених њих 17.159 или 24 одсто тип један, а 55.574 или 76 одсто тип два. "Анализом података обољелих према полној структури, од укупног броја пријављених, 39.790 или 55 одсто су особе женског пола, а 32.943 или 45 одсто су особе мушког пола", рекла је Вукмирова. Она је додала да је у свим регијама Српске већи број пријављених особа женског пола у односу на мушки. Вукмирова је навела да се број обољелих постепено повећава од рођења до четврте деценије, док се од пете деценије уочава нагли пораст обољелих, додавши да се највећи број обољелих региструје у старосној групи од 60 до 69 година, а након 70. године број обољелих се смањује. Она је навела да је у 2023. години у Републици Српској пријављено укупно 700 нових случајева обољелих од дијабетеса мелитуса /новооткривени/, и то 48 типа један, а 652 типа два. Вукмирова је рекла да су од укупног броја пријављених новообољелих, 357 мушкарци, а 334 жене. Највише новооткривених обољелих од дијабетеса регистровано је у Бањалуци 326, Добоју 134, Источном Сарајеву 107, Зворнику 77, Фочи 18, Требињу 38. "Стопа инциденце у 2023. години у Републици Српској је 62 на 100.000 становника, а кретала се од 31 на 100.000 становника у региону Зворник, до 147 на 100.000 становника у региону Источно Сарајево", навела је Вукмирова. Она је додала да се анализом података пријављених нових случајева обољелих у 2023. години уочава да је стопа инциденце у Републици Српској нешто виша у односу на 2022. годину. Вукмирова је рекла да су у претходне двије године, осцилације у пријављивању обољења присутне на подручју Добоја, Требиња и нарочито Источног Сарајева. "Као разлог ниже стопе инциденције дијабетес мелитуса у периоду од 2020. до 2022. године, можемо размотрити оптерећење здравственог система усљед пандемије ковида 19, што је могло допринијети неблаговременом јављању потенцијално обољелих здравственој служби, као и евентуално слабије извјештавање и надзор. Након тога периода уочавамо раст инциденције дијабетес мелитуса", рекла је Вукмирова. Она је навела да је дијабетес мелитус, познат и као шећерна болест, хронична незаразна болест коју карактерише стање хроничне хипергликемије /стално прекомјерно повишен ниво шећера у крви/, а које настаје због недовољног стварања инзулина, изостанка његовог дјеловања или усљед оба поремећаја. Она је навела да разликујемо неколико типова дијабетеса, а да су најзаступљенији тип један или инзулин зависни дијабетес мелитус и тип два или инзулин независни дијабетес мелитус. Вукмирова је додала да је превенција дијабетеса могућа код дијабетеса типа два, док је тип један условљен генетским факторима на које се не може утицати. "Фактори на које се може утицати су: гојазност, смањена тјелесна активност, неправилна исхрана, употреба дувана и алкохола. Промјеном ових лоших навика те бригом о себи, смањујемо могућност настанка дијабетеса типа два јер су управо нездраве навике у исхрани и седентарни начин живота, повезан с урбанизацијом, уобичајени фактори који доприносе развоју дијабетеса типа два", рекла је Вукмирова. Она је додала да Међународна федерација за дијабетес /ИДФ/ препоручује физичку активост најмање три до пет дана у седмици у трајању од најмање 30-45 минута, јер чак и мали губитак тјелесне тежине може значајно смањити ризик за настанак дијабетеса. Према њеним ријечима, препоручује се уравнотежена исхрана те редовни скрининзи и контроле. Према посљедње доступним информацијама Међународне федерације за дијабетес за 2021. годину 537 милиона одраслих од 20 до 79 година живи с дијабетесом, а очекује се да ће до 2030. године овај број порасти на 643 милиона и на 783 милиона до 2045. године. У 2021. години 6,7 милиона људи је умрло од дијабетеса, a сваких пет секунди умре један обољели. Обиљежавање Свјетског дана борбе против дијабетеса спроводи се традиционално 14. новембра на дан рођења Фредерика Г. Бантинга – канадског хирурга заслужаног за откриће инзулина, сваке године, а први пут је обиљежен 1991. године на иницијативу ИДФ-а и Свјетске здравствене организације /СЗО/. Свјетски дан борбе против дијабетеса је настао као одговор на алармантни пораст оболијевања од ове болести, а за сврху има подизање свијести о стању са којим свакодневно живе милони људи широм свијета.