НЕВЕСИЊСКА ПУШКА - ВАЖНА СТЕПЕНИЦА У БОРБИ СРБА ЗА СЛОБОДУ

БЕОГРАД, 4. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Невесињска пушка из 1875. године важна је степеница у истрајној борби српског народа за слободу коју је, попут Француза у Француској револуцији, освајао и давао другима, рекао је Срни историчар Чедомир Антић.

Антић је, поводом предстојећег заједничког обиљежавања Србије и Републике Српске 150 година од Невесињске пушке, оцијенио да је тај догађај велики тренутак у историји не само Срба, већ и других народа у БиХ и истакао да су српски устаници у Херцеговини најавили велику борбу за слободу Срба у БиХ. "Ми смо од почетка као народ покушавали да придобијемо словенске муслимане, да обновимо наше старе земље. Нажалост, они то до 1918. године нису хтели, тврдећи да су Tурци, а после тога су били спремни да прихвате Југославију само ако имају доминацију над Србима", рекао је Антић. Према његовим ријечима, Невесињска пушка је велики тренутак у историји свих народа у БиХ и није чудо да је у појединим бошњачким историјама до скоро позитивно била оцјењивана улога, не само српског народа у БиХ, већ и Србије током Велике источне кризе. Антић истиче да је БиХ први пут ушла у модерну државу, а њено становништво постало равноправно и добило грађанска, пуна вјерска и права да бирају и буду бирани у држави коју је створио српски народ, а то је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. "Невесињска пушка је важна прекретница, односно степеница у тој великој борби српског народа који се, попут Француза у Француској револуцији, борио за слободу себи и давао слободу другима", навео је Антић. Он је напоменуо да је српски народ током 19. и 20. вијека водио дуготрајну, тешку борбу за национално ослобођење и уједињење. "Познато је да је српски народ први на Балкану почетком 19. века створио модерну националну државу и да данас за почетак новог века на Балкану узимамо увек 1804. годину /Први српски устанак/. Tа година и тај устанак није био усмерен против једног народа или једне државе, већ је против феудализма, нетолеранције једне вере и ка томе да народи Балкана добију слободу", рекао је Антић. Према његовим ријечима, није чудно да су се српски устаници од почетка трудили да створе савезе са другим балканским народима и да су у томе имали више успјеха него у савезу са великим силама. Антић је навео да је разлог томе што, за разлику од других балканских народа, Срби у овом новом вијеку немају заштитнике, већ напротив, покушавају да нађу савезнике међу великим силама и нису никада били ничији штићеници. "Када је реч о устаницима у БиХ показало се да, осим Србије и Црне Горе, српски народ има још један бастион, а то је Херцеговина. Нажалост, недовољно насељен, недовољно јак, са недовољно добрим саобраћајницама да би постао нова српска држава", каже Антић. Предсједник Републике Српске Милорад Додик најавио је након састанка делегација влада Српске и Србије у Невесињу да ће заједничко обиљежавање 150 година од Невесињске пушке бити одржано 6. јула наредне године у Невесињу. Премијер Србије Милош Вучевић изјавио је да заједничко обиљежавање 150 година Невесињске пушке има за циљ да се сачувају идентитетске карактеристике српског народа који је недјељив, ма гдје живио. Невесињска пушка је српски устанак подигнут у Херцеговини 1875. године против османлијске власти, који се убрзо проширио и на Босну.