СИЛЕ ЗЛА ПОКУШАВАЈУ ДА ПОНИШТЕ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА У ПРВОМ И ДРУГОМ СВЈТСКОМ РАТУ

БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Књижевник Ненад Грујичић, чија је књига "Козаро, сејо и прамајко" недавно овјенчана престижном наградом "Драгојло Дудић", изјавио је за Срну да његова поема о библијској трагедији на тој планини опомиње да је над Србима извршен геноцид и у Првом и Другом свјетском рату, што силе зла покушавају да заташкају и пониште.

"Међутим, узалуд ће им то бити док постоје песнички таленти и духовна снага у нашем језику и народу. Јер и Петар Кочић је грмио из змијањске каце, бранећи српски крајишки праг. Верујем да је и моја књига важан визир у активирању незаборава о томе да је над српским народом на Козари извршен геноцид, а тиме и нови корак у освајању апсолутне слободе", рекао је Грујичић. Грујичић, који је и директор Бранковог кола, нагласио је да се много прича о култури сјећања, али да то, нажалост, остаје на нивоу фразе или чиновничког задатка, тренутне политичке моде и довијања. "Време у коме живимо је много метежно, дистопијско и предапокалиптично. То свакодневно, из секунде у секунду показују нове технологије и медији који разљуђују човека, девастирајући његов божански корен", указао је он. Грујић је навео да књига - поема "Козаро, сејо и прамајко" има поднаслов "Рецитатив о геноциду, забораву и слободи", који је конкретан одговор у три ријечи. "Над српским народом на Козари 1942. године извршен је геноцид оличен у уништењу српских душа свих генерација са акцентом на десетинама хиљада нејачи и деце. Затим, догодио се у потоњим деценијама заборав - да младе генерације не знају за тај геноцид над Србима на Козари, односно у Крајини са босанске и хрватске географске стране у Другом светском рату", рекао је он. Грујичић је напоменуо да се након Другог свјетског рата на Козари догодила слобода коју су многи почели да подразумијевају, не разумијевајући да је зло неуништиво, него се само примири неко вријеме, а онда поново букне и разулари се до потока крви. Упитан, колико је одрастање у родитељском завичају – Поткозарју утицало на моменат када је као пјесник изњедрио поему о Козари, Грујичић је рекао да нема сумње да је било одлучујуће то што је основну и средњу школу завршио у том дјелу Републике Српске. "На кућном прагу сам слушао приче о Козари у рату, понекад и неисказане до краја, јер је тадашња политика ограничавала домете свести о библијској трагедији српског народа на легендарној планини. Моја поема оживљава и шири дијапазон свести о сопственом корену и о томе шта су нам фашистичке немачке легије радиле у садејству са нашим комшијама из усташких упоришта у Поткозарју и преко Саве", истакао је он. Грујичић је прецизирао да његова поема указује на несавршености људског бића које није у стању да се одупре својим нагонима и крволочности. "То је човек без Бога и без свести о себи као Божијој творевини. Без истинске молитве неће бити исплакано довољно суза", каже Грујичић. Грујичић је нагласио да је због топонима Козара у наслову његове поеме неминовно да многим искрсава асоцијација на поему Скендера Куленовића о кнешпољској мајци. "И ја сам у дубини своје инспирације имао тај један пламен, али то ме није ограничавало нити као песника гасило. Напротив, тај један пламен у мом песничком делу постао је буктиња са много неугасивог жара и нових пламенова с обзиром на то да сам, имену /Козаре/ мајке додао и сестру и прамајку", рекао је Грујичић. Он је навео да је посегао за жилама своје кућне лозе и уградио у поему народне ојкачке двостихове на тему погибије и жалости на Козари: "Грло моје ко тамбура јада, никад није јадало ко сада", али и духовити партизански двостих: "Мој митраљез кроз јелово грање, фашистима свира устајање". "Козара и геноцид над Србима били су ми кључна и полазишна тачка која је допрла до садашњег времена, где се на светском плану врши геноцид над децом, нејакима, женама и старцима, над људском врстом", рекао је он. Према његовим ријечима, то што нас свјетске силе варају и замућују, свађају и манипулишу нама, јесте један, али други пар опанака нам говори да ми сами себи не смијемо дозволити да нам то исто раде наши одрођени у рођеној земљи. "Нема сумње да су распомамљени медији постали досад невиђено оружје које понижава и девастира људе и целе народе. У Поеми говорим о томе да нећу да гледам пропагандне политичке сплачине са демонских телевизија, нећу да лочем лицемерје и цинизам са ђавољих платформи и мрежа", поручио је Грујичић.