МАРФИ ЗА ФЕДЕРАЦИЈУ БиХ "ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ" ИЛИ, МОЖЕ БИТИ, БОЖАНСТВО

Бошњачка власт, коју је фактички Марфи "изгурао" из власти, управља Федерацијом без власти, чиме је америчког амбасадора прећутно овластила да управља или влада тим ентитетом

Пише: Милорад ГУТАЉ ЗВОРНИК, 3. ЈАНУАРА /СРНА/ - Изабрати странца у властитој земљи за "личност године" може урадити само понизан народ без осјећаја државности који гледа у странца као у божанство. То се десило Федерацији БиХ у којој је за "личност године БиХ" изабран Мајкл Марфи, амерички амбасадор у Сарајеву. И ту нема ништа ни лоше нити спорно, Федерација БиХ може да сматра Марфија божанством, али нема право да га у име цијеле БиХ, односно и Републике Српске, проглашава за "личност године". Могло би да стоји да је Марфи божанство у Сарајеву или можда у дијелу Федерације, али никако у БиХ, која је уставно дефинисана као заједница састављена од Републике Српске и Федерације БиХ. За Републику Српску, Марфи је само амбасадор САД у Сарајеву, као и сваки други амбасадори земаља које имају акредитоване дипломате у Сарајеву. Не може нико у име Републике Српске, осим њеног народа и њеног руководства, проглашавати некога за "личност године", па ни Марфија. Образлажући Марфијеве заслуге за проглашење "личности године", наведено је, између осталог, да је "зауставио штетне процесе из Лакташа" и "снажно промовисао оне корисне попут Јужне гасне интерконекције". Заустављањем "штетних процеса", сарајевска тројка је показала да се не пита ни за шта, да глуми власт и да под диригентском палицом Марфија спроводи, у име свог народа, његове интересе. Договор из Лакташа у коме су учествовали представници ХДЗ-а, СНСД-а и сарајевске "тројке" је, умјесто да се реализује као договор домаћих политичких актера, проглашен "политички мртвим" након реаговања Марфија и помоћника државног секретара САД Џемса О'Брајана да се свеобухватне измјене Изборног закона не могу спровести без измјена Устава... и да није вријеме за одлазак страних судија из крњег Уставно суда БиХ. Реаговањем америчког двојца, Лакташки договор за који се сарајевска "тројка" у почетку хвалила да је напокон нешто корисно урадила, наглo је престао да постоји, односно, како су неки аналитичари навели, да је "политички сахрањен". И кад се то мало заборавило под непрекидним хвалисањем "тројке" да нешто ради у интересу земље, Марфи поново ступа на сцену и постројава политичаре Бошњаке, и власт и опозицију, у Парламенту Федерације да подрже "Јужну гасну интерконекцију", без договора са Хрватима, што су и учинили. Тако у очима Бошњака божанствени Марфи влада Федерацијом, док политичко Сарајево понизно спроводи његове интересе. Хрватима остаје да се боре за своје. Бошњачка власт, коју је фактички Марфи "изгурао" из власти, управља Федерацијом без власти, чиме је америчког амбасадора прећутно овастила да управља или влада тим ентитетом. Зато је Марфи заслужио да буде "личност године" у Федерацији БиХ, док из Републике Српске у своју земљу носи само фотографије које је више у тајности снимао, да би се сјећао како у Републици Српској живи достојанствен народ који није прихватио његову ароганцију у стилу америчког шерифа. Добро би било да бар један примјерак својих мемоара пошаље у Републику Српску да се прочита како Марфи као пензионер види ову земљу.