ВИПОТНИК: ЕНЕРГЕТСКИ САНИРАНО 79 ОБЈЕКАТА

БАЊАЛУКА, 4. ЈАНУАРА /СРНА/ - У Републици Српској је различитим пројектима у области енергетске ефикасности санирано 79 јавних зграда у школству, здравству, спорту и јавној управи, изјавио је Срни министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник.

Випотник је навео да су надлежна министарства и локалне заједнице на први позив за кандидовање објеката којима је потребна енергетска обнова пријавили око 350 објеката чија обнова се сматрала приоритетном. "Задовољни смо оним што је до сада учињено. Међутим, постоји велика потреба и број објеката, односно захтјева које Министарство свакодневно добија за унапређење енергетске ефикасности", рекао је Випотник. Он је појаснио да је ријеч о школским и болничким објектима који су изграђени седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, због чега постоји реална потреба да се подигне мјера енергетске ефикасности. Ресорни министар је истакао да је један од стратешких циљева у наредном периоду пројекат санације и рекултивације локација са великим загађењем. "Ту, прије свега, мислим на пословну зону `Инцел` у Бањалуци и гудронску јаму у околини Модриче", навео је Випотник. Он је појаснио да се кроз пројекте ремедијације и рекултивације један дио спровео у оквиру пословне зоне "Инцел", док ће у јануару са УНДП-ом бити реализован процес у вези са гудронском јамом у Модричи. "Са домаћим институцијама и партнерима који се баве заштитом животне средине покренућемо тај пројекат, урадити поново анализу стања, количине гудрона и негативних супстанци које испушта и начин његовог збрињавања", рекао је Випотник. Он је навео да ће се Министарство фокусирати на пројекат управљања чврстим отпадом, што представља потребу у Српској. Према његовим ријечима, у сарадњи са Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност, пројекат ће бити покренут са два међународна партнера, Свјетском банком и Европском банком за обнову и развој. "Већ су одређене потенцијалне локације гдје бисмо спроводили ове пројекте", рекао је Випотник. Када је ријеч о чврстом отпаду, он је појаснио да је намјера да се направе системи који би дјелимично били самоодрживи, да се осим одлагања отпада врши и сортирање и рециклирање. "То је свјетска пракса и захтијева велику количину новца и то много развијеније економије не могу да спроведу саме, али смо се ми одлучили на тај корак у сарадњи са међународним партнерима", рекао је Випотник. Он је навео да би регионални центри за збрињавање отпада требали бити у Требињу, Приједору и још у неколико општина.