ПРОПАЛИ БХ ПРОЈЕКАТ ОБЛИКУЈЕ ДРЖАВНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Вријеме је показало да је БиХ пропао пројекат у коме је положај Републике Српске у околностима које Бошњаци, изван уставног уређења креирају са страним фактором, постао немогућ

Пише: Милорад ГУТАЉ ЗВОРНИК, 5. ЈАНУАРА /СРНА/ - Изјава премијера Гренланда Мутеа Егедеа да су "историја и тренутни услови показали да сарадња са Краљевином Данском није успјела створити потпуну једнакост" може сликовито да се пренесе на терен неједнакости у БиХ, у којој је Федерација БиХ прихватила протекторат као облик државног уређења, док је Република Српска опредјељења да у слободи сама одлучује о својој будућности. Реагујући на изјаву новоизабраног америчког предсједникг Доналда Трампа који је изразио жељу за "власништвом и контролом" над Гренландом, Егеде је истакао да је "вријеме да руководство Гренланда предузме кораке и обликује своју будућност". Пренесено на домаћи терен, може се рећи да је дошло вријеме да Република Срска обликује своју будућност самостално без "власништва и контроле" БиХ која, према важећем Уставу, нити има овлашћења над "власништвом" нити је држава. Сваком народу, ако имало држи до себе, стало је до будућности коју ће у оквиру историјских околности сам да креира. БиХ, као уставна заједница Републике Српске и Федерације БиХ, показало се да није заинтересована да спроводи важећи Устав као једину гаранцију опстанка, из разлога што бошњачки кадрови у заједничким институцијама који су изабрани у Федерацији упорно инсистирају на унитарној БиХ, занемарујући тренутно уставно уређење земље. Општи избори одржани 18. новембра 1990. године, на којима су изабрани заједнички органи из новоформираних странака СДС-а, СДА и ХДЗ-а, јасно су показали дубоке разлике у рјешавању отворених питања у будућој БиХ, које и данас трају. Те разлике, умјесто да се заједничким договором превазилазе, свакодневно се повећавају, што доводи до мимоилажења, неспоразума, подизања тензија, колапса у одлучивању и на крају никавог изгледа за заједничку будућност. У том историјском 34-годишњем трајању, тадашњи и "тренутни услови" су показали да сарадња у заједничким институцијама БиХ "није успјела" нити су народи у БиХ "створили потпуну једнакост" по било ком питању. Поставља се логично и једноставно питање - да ли након 34 године политичког трвења, грађанског рата, економских смицалица, међусобног оптуживања и нетрпељивости, спровођења спољне политике без заједничких стaвова, неповјерења и низа других неспоразума и неслагања ни око чега, и даље треба губити вријеме у оваквој БиХ? Вријеме је показало да не треба, јер је БиХ пропао пројекат у коме је положај Републике Српске у околностима које Бошњаци, изван уставног уређења, креирају са страним фактором, постао немогућ. Приступ бошњачких кадрова новоствореној БиХ, у којој доминантну уставну улогу имају Република Српска и Федерација БиХ, је од почетка био /не/уставан и који се, нажалост, у посљедње вријеме интензивира. Довољна је изјава министра одбране у Савјету министара Зукана Хелеза који тврди да је "дуга историја доношења антидржавних одлука, од којих се БиХ неће опоравити генерацијама, од којих је и потписивање Дејтонског споразума, по којем се један дио земље зове Републике Српска и има многа овлаштења државе". Изјава Хелеза да је и Дејтон антидржавна одлука генерише укупну бошњачку политику према Републици Српској, коју настоје да докину у сарадњи са недобронамјерним странцима, прије савега путем Амбасаде САД, у спрези са Кристијаном Шмитом, користећи крњи Уставни и нелегитимни Суд БиХ као средства принуде, а не заштите уставног уређења земље. Пошто се Републици Српској онемогућава "потпуна једнакост" у БиХ и оспорава важећи Устав земље, Српској је вријеме, као што рече премијер Гренланда, да њено руководство "предузме кораке и обликује своју будућност". Јер, нема више ниједан разлог да остане у земљи у којој ће и у наредном периоду бити још више изложена нападима на њено демократски изабрано руководство, као и оспоравањима одлука које доносе њене институције.