НАПОЛЕОН ТРЕЋИ БОНАПАРТА - ЦАР И КОЛОНИЗАТОР

БИЈЕЉИНА, 8. ЈАНУАРА /СРНА/ - Француски државник Шарл Луј Наполеон Трећи Бонапарта /1808-1873/, предсједник Француске од 1848. до 1852. и цар до 1870, умро је 9. јануара 1873. године.

Као синовац Наполеона Првог живио је у изгнанству до Фебруарске револуције 1848. године, кад га је на власт довела крупна буржоазија. Почетком децембра 1851. године, Наполеон Трећи је државним ударом приграбио сву власт, а 1852. обновио монархију. Агресивном спољном политиком настојао је да прошири Француску и осваја колоније. Наполеон Трећи организовао је јавне радове и основао неке социјалне установе, те подстицао капиталистичку привреду, нарочито трговину, индустрију и банкарство. Током његове владавине Француска је запосјела Ницу и Савоју, започела колонијално продирање у Индокину, успјешно ратовала у Кримском рату /у савезу с Османским царством, Великом Британијом и Пијемонтом/ од 1854. до 1856. године против Русије, а 1859. против Аустрије у Италији. Наполеон Трећи је 1862-1867. године покушавао да помоћу "цара" Максимилијана Хабзбуршког успостави француску доминацију у Мексику, што је окончано фијаском. Надајући се успјеху, овај француски монарх је започео рат и против Пруске, али је заробљен 1. октобра 1870. године у бици код Седана и збачен са пријестола, а Француска је 1870. поново постала република. Након закључења мира са Пруском 1871. године, Наполеон Трећи је емигрирао у Енглеску, гдје је и умро.