РАЗВИЈЕНА СРПСКА ТРОБОЈКА ДУГА 200 МЕТАРА

СОКОЛАЦ, 8. ЈАНУАРА /СРНА/ - Застава Републике Српске дуга 200 метара и широка седам развијена је данас у улици према Војничком спомен-гробљу Нови Зејтинлик на Сокоцу, ношена рукама стотинама учесника јединственог програма обиљежавања Дана Републике - 9. јануара и 33 године њеног постојања.

Начелник општине Соколац Страхиња Башевић је рекао Срни да је развијање заставе Републике Српске на овом светом мјесту гдје почива више од 960 бораца Војске Републике Српске погинулих у одбрани Сарајевско-романијске регије, само један од начина одавања почасти онима који су својом жртвом и храброшћу омогућили постојање Републике Српске. На Новом Зејтинлику услиједиће одавање почасти палим српским јунацима у присуству представника организација од интереса за општину Соколац, јавних предузећа и установа, као и бројних грађана. "Овим чином желимо одати почат српским борцима, а присуство свих нас је знак поштовања према прошлости и одговорност према будућности, те да покажемо заједништво и оданост вриједностима које су уткане у темеље Републике Српске", поручио је Башевић. Према његовим ријечима, на Сокоцу ће вечерас на платоу испред зграде општине бити бити организован ватромет, чиме ће на симболичан начин бити показана посвећеност очувању Републике Српске. Војничко спомен-гробље Нови Зејтинлик основано је крајем 1996. године након потписивања Дејтонског споразума, када су сарајевски Срби у егзодусу незабиљеженим у савремној историји, напустили своја вјековна огњишта и крвљу одбрањена имања и носећи посмртне остатке својих сродника кренули на подручја која су остала у саставу Републике Српске не желећи да живе у Федерацији БиХ, чиме су дали немјерљиву жртву за Српску. Република Српска прославља сутра 9. јануар - Дан Републике и 33 године постојања под слоганом "За вјечност рођена". Девети јануар слави се као Дан Републике Српске јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Српска Република БиХ. Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.