ДАНИЛО ПРВИ ПЕТРОВИЋ - ОСНИВАЧ ДИНАСТИЈЕ ПЕТРОВИЋА

БИЈЕЉИНА, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Црногорски владика Данило Први Петровић /1670-1735/, оснивач династије Петровић у Црној Гори, умро је 11. јануара 1735. године.

Данила Првог Петровића завладичио је српски патријарх Арсеније Tрећи Чарнојевић у Печују 1696. године, након Велике сеобе Срба. Tако је Данило преузео сву духовну и свјетовну власт у Црној Гори и право да бира насљедника из своје породице. Према том правилу, владари из династије Петровић одређивали су за насљеднике неког од синоваца, јер као владике нису могли да се жене. Црна Гора је под Данилом Првим ушла у борбу за ослобођење од турске власти и независност, при чему је била пресудна побједа над Tурцима у бици на Царевом лазу 1712. године. Успоставио је везе са Русијом посјетом цару Петру Великом 1715. године и знатно подигао углед Црне Горе, а послије смрти га је наслиједио синовац Сава Петровић. Све је почело 1697. године, када је Данило Шћепчевић /како се владика првобитно презивао/ из Његуша изабран на Црногорском збору за новог вјерског поглавара српске православне Цетињске митрополије. Tо је била значајна прекретница у српској националној историји и један од неколико битних догађаја ових крајева који су означили турбулентан период Великог бечког рата у јеку сукоба Османлија и Венецијанаца. У црквеном опису Даниловог завладичења наведено је да је "патријарх српски објавио својој пастви да ће се тога дана владичити млади црногорски господар, па се зато у Печуј стекла многа српска властела... ". Владика Данило је изградио врло близак однос са патријархом Арсенијем Чарнојевићем, који му је био земљак и сусјед. Праву искреност Данило је показао према Русији оживљавањем историјских крвних и црквених српско-руских веза и преусмјеравањем Црне Горе ка здружавању свих православних словенских народа на Балканском полуострву, наводе подаци тог доба. У ту сврху, руски цар Петар Велики Романов дао је 1711. године грамату Црногорцима, коју су једнородни Срби пуковник Михаило Милорадович из Херцеговине и Иван Лукачевић Подгоричанин донијели на Цетиње, а којом се позива на општенародни устанак против Османског царства. Данило је направио заокрет од претходних владика, који су се бавили искључиво црквеним питањима, те начинио конкретне кораке ка просвјетљивању својих поданика-вјерника, њиховом уједињавању да би прекинуо беспотребно проливање братске крви. Моћно насљеђе средњовјековне српске државе у црногорским крајевима није се заборављало, а поготово кнез Лазар, Милош Обилић, косовски култ и пропаст Српског царства. Владика Данило био је заокупљен косовском трагедијом српског народа и оним што се одиграло на Косову пољу 1389. године, те освети и обнови српске државности. Данило Први Петровић умро је 1735. године, а његови посмртни остаци су 1856, трудом књаза Данила, пренесени на Цетиње. Данас му је гроб изнад Цетињског манастира на брду Орлов крш.