ТОМА РОСАНДИЋ - ВАЈАР И АКАДЕМИК

БИЈЕЉИНА, 21. ЈАНУАРА /СРНА/ - Вајар Тома Росандић /1878-1958/, први ректор Академије ликовних уметности у Београду и члан Српске академије наука и уметности, рођен је у Сплиту 22. јануара 1878. године.

Каменорезачки занат учио је у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дјела створио у дрвету, са изванредним осјећајем за његову структуру и материју. Израдио је више јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану. Опус Томе Росандића /крштено име Томасо Винћенцо/ обухвата портрете, бисте, монументалне скулптуре, јавне и надгробне споменике. Пред Први свјетски рат настанио се у Београду. У току рата повлачио се са српском војском, те је ратне године провео у емиграцији. Након окончања рата, Росандић постаје професор на Уметничкој школи у Београду. Он је 1929. године направио кућу у Улици Љубе Јовановића број 3, у којој је током наредних деценија живио и радио. Завјештао је Београду, тако да се у њој, од 1963. године, налази музејска поставка која садржи аутентичан намјештај, прибор и лична документа Томе Росандића, као и дио његових радова. Након Другог свјетског рата отвара мајсторску радионицу, коју ће 1955. посјетити Хенри Мур током своје изложбе у Београду. У том периоду посебно долази до изражаја Росандићев педагошки рад, док за кипарска остварења попут спомен бисте Иве Лоле Рибара, и монументалног Споменика палим борцима и жртвама фашистичког терора у Суботици, потврђују умјетников реноме којег је задржао и у новој друштвеној стварности. Познати радови су му: Уморни Борац у парку Калемегдан, Споменик Милану Ракићу на скверу испред Библиотеке града Београда, споменик Иви Лоли Рибару у Ђакову, споменик жртвама фашизма у Суботици, Његош у Требињу и композиција Играли се коњи врани пред Народном скупштином у Београду и др. Поткрај живота враћа се у Сплит, те оставља Граду Београду свој стан и атеље, у којем ће 1963. бити отворен меморијални Музеј Томе Росандића. Тома Росандић умро је 1958. године.