КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ - ПРВА ЖЕНА ДОКТОР НАУКА

БИЈЕЉИНА, 21.ЈАНУАРА /СРНА/ - Ксенија Анастасијевић /1894-1981/ је 22. јануара 1922. године постала прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, одбранивши високом оцјеном дисертацију под насловом "Бруново учење о најмањем".

Била је филозоф, преводилац и прва жена доцент у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца /касније Краљевини Југославији/. Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Превела је класична филозофска дјела, писала студије, метафизичке и етичке расправе, те популарне чланке. Између два свјетска рата била је доцент Универзитета у Београду. Преводила је дјела Аристотела, Платона, Спинозе и Адлера. Ксенија Атанасијевић важи за прву српску феминисткињу. Због патријархалне средине, вјеровало се да Ксенија Атанасијевић неће издржати тортуру која јој се спрема на Универзитету у Београду. Читав круг професора, окомио се на њу и смишљао професионалне и приватне афере. Оптужили су је да је плагијатор. На основу тога, организовали су гласање за избацивање Атанасијевићеве са Универзитета. Професор и правник Живојин М. Перић бранио је Ксенију Атанасијевић и упозорио да су та гласања сасвим незаконита. Пуних осам година Ксенија Атанасијевић безуспјешно је тражила правду и заштиту. У међувремену, Енциклопедија "Британика" уврстила је у своје одреднице њен докторски рад о Ђордану Бруну као релевантну литературу за схватање мисли овог великог начуника. За вријеме Другог свјетског рата, Ксенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца о томе да се настави радити за вијеме окупације. Она је писала против национализма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси. Послије завршетка рата, хапсе је и нове власти. Један од њених колега Душан Недељковић, декан Филозофског факултета и предсједник Комисије за ратне злочине, чак је тражио смртну казну за Ксенију Атанасијевић. Изашла је из затвора лишена грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених. Наставила је анонимно да ради и припрема трећи том свог животног дјела "Филозофски фрагменти". Тај рукопис није никада пронађен и данас се сматра изгубљеним. На основу свега што је урадила, данас се оцјењује да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и цјеловитог филозофског система. Ксенија Атанасијевић била је највећа жена мислилац међу Србима свог доба, чија је главна тема проблем зла у појединцу и друштву. Добијала је званичне позиве да предаје у Америци, али остала је у Београду, гдје је умрла 1981. у 88. години. Сахрањена је на београдском Новом гробљу.