СРБИ НА ПРАВОЈ СТРАНИ ИСТОРИЈЕ

БАЊАЛУКА, 23. ЈАНУАРА /СРНА/ - Срби су на правој страни историје, као што су увијек и били, и зато су 9. јануара 1992. године, прије почетка рата у БиХ, а на основу самоопредјељења народа по Повељи УН, формирали своју државу - Републику Српску чија је 33. годишњица свечано прослављена и ове године, истакао је правник Славко Митровић.

"То је било у складу са Анексом четири који је дејтонски Устав БиХ и који је одредио да `сви закони и прописи који буду на снази на територији БиХ када Устав ступи на снагу остају на снази у мјери у којој се не косе са Уставом`", написао је Митровић у колумни за "Глас Српске". Он је навео да је на снази остао и Закон о славама и светковинама који је 17. децембра 1992. године донијела Народна скупштина Републике Српске и којим је 9. јануар одређен као Дан Републике који је обиљежаван од 1993. године, зависно од услова који су били за вријеме рата. "Након рата то су биле свечане академије, додјела одликовања и подсјећање на битке и страдања народа у Одбрамбено-отаџбинском рату. Долазили су гости из цијеле БиХ, али и региона, стране дипломате, пријатељи и државници. Ништа није било спорно ни за Бошњаке, Хрвате, Федерацију БиХ /ФБиХ/, стране амбасадоре", подсјетио је Митровић. Он је оцијенио да празници у Републици Српској и ФБиХ јасно говоре - ко је ко и шта је шта. "Срби и Република Српска, као држава српског народа и свих који у њој живе, празником је одредила 9. јануар 1992. године као дан настанка Републике Српске у складу са плебисцитом српског народа одржаним 9. и 10. новембра 1991. године, имајући у виду право народа на самоопредјељење по Повељи УН и у складу са тада важећим Уставом СФРЈ којим је одређено право да народи Југославије, а не и републике у њеном саставу, имају право на самоопредјељење, укључујући право на отцјепљење", пише Митровић. Он је напоменуо да је други значајан празник за српски народ и Републику Српску 21. новембар као дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, као и 9. мај као Дан побједе над фашизмом који неки називају Дан Европе. Митровић је нагласио да се у ФБиХ, тачније код Бошњака, као празник не прихвата ни 21. новембар као дан парафирања, а ни 14. децембар 1995. као дан потписивања мировног споразума у Паризу. Он каже да је непознато зашто им није празник ни 9. мај као Дан побједе над фашизмом. "Зато им је празник 1. март као `дан независности БиХ` којим обиљежавају неуставни референдум 29. фебруара и 1. марта 1992. године, када су само муслимани и Хрвати изашли на гласање, а Срби нису. Референдум је одржан, на Башчаршији је криминалац Исмет Делалић Ћело убио српског свата Николу Гардовића и ранио православног свештеника", подсјетио је Митровић.