КРЊИ СУД СТАВИО ВАН СНАГЕ ПРАВИЛНИК И ДИО НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ЗА ИСТОРИЈУ У СРПСКОЈ

САРАЈЕВО, 23. ЈАНУАРА /СРНА/ - Крњи Уставни суд БиХ ставио је ван снаге члан Правилника о наставном плану и програму за основно васпитање и образовање Републике Српске и дио наставног програма за историју за девети разред који се односи на Српску и Одбрамбено-отаџбински рат, уз образложење да нису у складу са Уставом БиХ.

Осим тога, у образложењу се наводи, да су члан четири став један тачка 12 Правилника и дио наставног програма, "супротни стандардима из Оквирног закон о високом образовању и Заједничке језгре као одлука инсттуција БиХ" и да су престали да важе од дана њиховог објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске". Одлуком крњег Уставног суда БиХ, како је наведено, забрањено је извођење наставе за наставни предмет Историја за девети разред основне школе на основу страница 185–192 уџбеника "Историја за 9. разред основне школе", чији је издавач Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево. Како је наведено, ријеч је о издању за 2024. годину, а уџбеник је одобрен актом Министарства од 25. јуна 2018. године. За спровођење ове одлуке крњи Уставни суд БуХ је задужио министра образовања и културе Републике Српске и директора Републичког педагошког завода Републике Српске. Крњи Уставни суд БиХ је у образложењу одлуке, између осталог, подсјетио на досадашњу сопствену праксу тумачења члана Устава БиХ у којем је садржан принцип владавине права, а који подразумијева да сви закони, други прописи, као и поступци носилаца власти морају да буду у складу са Уставом. "Овај принцип захтијева да сви ентитетски и кантонални устави, закони и други прописи који се доносе морају да буду усклађени с уставним принципима, што даље значи да правни систем почива на хијерархији правних аката, почев од Устава као највишег правног акта па до подзаконских аката", наводи се у саопштењу. Осим тога, крњи Уставни суд БиХ подсјећа "на сопствени став о уставној обавези поштовања државних закона, према којем је доношење ентитетских закона опречно процедури која је прописана државним законима покреће питање уставности таквих закона, те да обавезе које намећу државни закони морају да се поштују". Из крњег Уставног суда БиХ наводе да "Оквирни закон о основном и средњем образовању служи као основни нормативни инструмент којим држава регулише област образовања на уопштен и принципијелан начин, док се федералним јединицама препушта да ту исту област регулишу прецизније, али обавезно у складу са државним законом". "На основу Оквирног закона успостављен је јасан правни оквир који је обавезивао и Министарство образовања и културе Републике Српске да образовање организује тако да се, између осталог, заснива на владавини закона и на поштовању људских права, да се развија свијест о припадности држави БиХ, сопственој културној самосвијести, језику и насљеђу, на начин који је у складу са цивилизацијским тековинама", наводи се у саопштењу. Осим тога, како додају из крњег Уставног суда БиХ, образовање треба да се организује тако да се информације или знање који су укључени у наставни план и програм представљају тако да подржавају и његују различите културе, језике и вјероисповијести ученика и да развијају толеранцију на различитост, мултиперспективност, отвореност, критичко мишљење и разумијевање контекста. У том смислу је крњи Уставни суд БиХ "запазио да из спорног прилога – садржаја програма који се односи на тему "Република Српска и Одбрамбено-отаџбински рат" произлази да је наставним програмом предвиђено да сви ученици треба да обрађују теме - `Настанак Републике Српске, Војска Републике Српске и Одбрамбено-отаџбински рат /1992–1995/, Страдање и злочини над српским народом и Република Српска послије Дејтонског споразума – Култура памћења у локалној заједници`". "Из колоне која се односи на `Исход учења` произлази да сваки ученик у Републици Српској треба `објаснити околности и значај настанка Војске Републике Српске, навести узроке и посљедице Одбрамбено-отаџбинског рата, навести најзначајније ратне операције Војске Републике Српске, ратна жаришта и њихов значај, навести мјеста страдања Срба током Одбрамбено-отаџбинског рата, као и највећа стратишта Срба у 20. вијеку, навести примјере уништења културно-историјског насљеђа српског народа, процијенити значај његовања културе сјећања на жртве Одбрамбено-отаџбинског рата, као и традиције и културе српског народа", наводи се у саопштењу. Доводећи овај садржај у везу са релевантним одредбама Оквирног закона, крњи Уставни суд БиХ је навео да из "спорног дијела наставног програма, односно тема које треба да буду обрађиване, слиједи да теме које се односе на Републику Српску и српски народ обухватају већи дио наставног плана и програма за основну школу". Крњи Уставни суд БиХ сматра да такав приступ, којим се наставним планом искључују перспективе припадника других етничких група, не може да се сматра усклађеним са обавезом Министарства да подржава и његује различите културе, језике и вјероисповијести својих ученика, те да подржава и његује различите културе и толеранцију на различитост. "Из оспорених одредби није јасно како и на који начин се побројане теме односе на припаднике других конститутивних народа и припадника групе осталих. Такође је нејасно како се припадницима других конститутивних народа и осталим у образовном процесу омогућава да, уз сопствени културни идентитет, развијају и свијест о привржености држави БиХ, разумијевају и његују потребе за културом и очувањем националног културног насљеђа и културних добара, те развијају поштовање различитости и мишљења других на начин који подстиче равноправност и толеранцију", наводе из крњег Уставног суда БиХ. У ситуацији када ове одредбе наставног плана и програма "онемогућавају да се историјска виђења припадника других друштвених група уклопе у практичну реализацију наставног плана и програма", крњи Уставни суд сматра да се оспорене одредбе наставног плана не могу сматрати усклађеним са принципима Оквирног закона. "Такође, због чињенице да се оспорене одредбе Правилника и Прилога у већем дијелу односе на Републику Српску и српски народ у БиХ, Уставни суд сматра да наставни план у спорном дијелу не задовољава ни захтјев мултиперспективности на који је указано у Заједничкој језгри", наводи се у саопштењу. Крњи Уставни суд БиХ указује да се такав приступ "нарочито указује нужним у мултиетничким државама каква је БиХ". Како је наведено, крњи Уставни суд БиХ сматра да је, примјењујући стандарде из Оквирног закона и Заједничке језгре, наставни програм за историју за период од 1992. до 1995. године било неопходно конципирати тако да "покрива више различитих перспектива како би се добила што објективнија и цјеловитија слика прошлих догађаја, те уважавале различите перспективе и искуства различитих етничких, вјерских и културних група у БиХ". "Без таквог приступа није могуће остварити циљ образовања у Би, према којем је неопходно обезбиједити да ученици, на начин који је у складу са цивилизацијским тековинама, упознају и уважавају друге и другачије, поштујући различитости и његујући међусобно разумијевање, трпељивост и солидарност међу свим народима и заједницама у БиХ", додаје се у саопштењу. Из крњег Уставном суду БиХ истичу да је у предговору уџбеника наведено да су "у жижи су српски народ и БиХ", а у уџбенику је 9. јануар означен као Дан Републике Српске, рат у БиХ представљен као грађански, презентована је Декларација Скупштине српског народа у БиХ, да су институције БиХ заједничке. "Осим тога, у уџбенику је наведено да Република Српска `његује блиске везе са својом матицом Србијом`, да је `одлука о статусу Брчког, које је у рату било у Српској, била ... на штету српског ентитета`, да су против интереса Републике Српске неријетко биле одлуке Канцеларије високог представника и Уставног суда БиХ", наводи се у саопштењу. Из крњег Уставног суда БиХ указују да је у дијелу који носи назив "Питања и задаци" постављено питање "Које су двије институције служиле за подривање надлежности Републике Српске и централизацији БиХ?". "Осим тога, наведено је су у Уставном суду БиХ бошњачке и стране судије прегласавале у важним предметима српске и хрватске судије. Тако је Уставни суд донио одлуке о конститутивности сва три народа на цијелом простору БиХ, оспоравању знамења Републике Српске, као и Дана Републике итд", наводи се у саопштењу. Из крњег Уставног суда БиХ сматрају да "дозвољавање оваквог приказа у уџбенику не може да се сматра комплементарним са обавезом која произлази из Оквирног закона, према којој су општи циљеви образовања, који проистичу из општеприхваћених, универзалних вриједности, промовисање поштовања људских права и основних слобода и припрема сваке особе за живот у друштву које поштује принципе демократије и владавине закона. У складу с тим, крњи Уставни суд наглашава да образовни садржаји, посебно они који се односе на историју и друштво, морају да буду усклађени са правним нормама и демократским вриједностима како би се спријечили дискриминација, ревизионизам, идеолошка манипулација или индоктринација дјеце. Крњи Уставни суд БиХ наводи да образовање има кључну улогу у обликовању друштвене свијести и разумијевању важности поштовања владавине закона, што укључује и обавезу поштовања правоснажних судских одлука, те да "ненавођење пресуда о геноциду и ратним злочинима у одговарајућем контексту тривијализује те злочине и негативно утиче на процес помирења, што је супротно вриједностима истакнутим у Преамбули Устава БиХ". "Приказивање Уставног суда БиХ онако како је учињено у уџбенику директно подрива повјерење у правни поредак државе, што је противно поштовању принципа демократије и владавине закона", наводи се у саопштењу. Крњи Уставни суд БиХ тврди да истицање 9. јануара као Дана Републике Српске или коришћење синтагме заједничке институције за институције БиХ, без повезнице са коначним и обавезујућим одлукама овог суда, "додатно сугерише на непоштовање принципа уставне владавине права". "Навођење да су против `интереса Републике Српске неријетко биле одлуке Канцеларије високог представника и Уставног суда БиХ` и постављање наставног питања попут `Које су двије институције служиле за подривање надлежности Републике Српске?` за ученике деветог разреда основних школа у Републици Српској само води стварању негативних ставова према државним институцијама и институцијама успостављеним Општим оквирним споразумом за мир у БиХ", оцјењују из крњег Уставног суда БиХ. На тај начин се, како је наведено, нарушава свијест о припадности БиХ, што је у "директној супротности са циљем образовања наведеним у Оквирном закону, који захтијева `развијање свијести о припадности држави БиХ`". Крњи Уставни суд БиХ је закључује да начин на који је написан наставни програм, у дијелу који се односи на период од 1992. до 1995. године, не задовољава стандарде чланова Оквирног закона и Заједничке језгре. Захтјев за оцјену уставности Правилника о наставном плану и програму за основно васпитање и образовање Републике Српске и наставни програм за историју за девети разред поднијело је 13 чланова Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.