КОШАРАЦ: ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР "СИЛОС" - САРАЈЕВСКИ АУШВИЦ

САРАЈЕВО, 27. ЈАНУАРА /СРНА/ - Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац изјавио је да је злогласни логор "Силос" у Тарчину сарајевски Аушвиц јер је ту 650 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од чега 24 није преживјело.

Кошарац је данас, када се навршава 29 година од затварања овог сарајевског казамата, рекао да се уз сјећање на милионе жртава стардалих у Холокаусту током Другог свјетског рата не смију заборавити ни страдалници у сарајевском Аушвицу и да те жртве опомињу да се такви злочини никада и никоме не смију поновити. Он је истакао да посебну горчину носи срамна изречена казна за ратни злочин над српским цивилима у "Силосу". "Након предугог, маратонског судског процеса, од првобитних осам оптужених, другостепена пресуда изречена је шесторици српских џелата - укупно 42 године затвора. Срамота правосуђа на нивоу БиХ, које је и у овом случају показало да дискриминише српске жртве и да за њих нема правде", написао је Кошарац на "Инстаграму". Кошарац је указао да и данас, нажалост, постоје политичке тежње других да српском народу уређују начин живота, земље у којима живе, да на оспоравају традицију, културу, вјеру и образовање. Он је истакао да на сличан начин данас страдају Срби са Косова и Метохије под режимом премијера самопроглашеног Косова Аљбина Куртија. "Додатно је забрињавајуће што Сарајево жели да отвори врата бандиту Куртију, чија политика је осуђена и од међународне заједнице, укључујући и САД", рекао је Кошарац и упитао какву то поруку шаљу?! Кошарац је поручио да је важно да се очува Република Српска и Србија, јер су јака Српска и јака Србија гарант опстанка српског народа на овим просторима. "То никада није на штету других народа, јер ми не желимо ништа туђе, али не дамо своје", рекао је Кошарац. Он је подсјетио да је на данашњи дан 1996. године, два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног споразума, затворен концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева. Затворен је на исти дан, 27. јануара, као и злогласни Аушвиц 1945. године. "`Силос` је, према свједочењу бивших затвореника, имао све елементе Аушвица. У овом сарајевском казамату, oко 650 српских цивила прошло је кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу. Њих 24 није издржало ту тортуру. Нису преживјели", подсјетио је Кошарац и додао да су у "Силос" затварани само зато што су били Срби и што нису хтјели да се повинују тадашњој муслиманској власти. Логор "Силос" остаће упамћен као један од три највећа логора на територији садашње Федерације БиХ, али и један од 126 казамата за Србе на подручју ратног Сарајева. Већина логораша који су дочекали слободу данас живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора који је затворен на Светог Саву - 27. јануара 1996. године, два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ. Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор "Силос", који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора "Аушвиц" из Другог свјетског рата. У њему су углавном били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година, као и 11 жена од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима. Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац који је умро у "Силосу" на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.