ДАТИ ЈАСНУ ОЦЈЕНУ УПОТРЕБЕ ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПРИЛИКОМ НАТО АГРЕСИЈЕ НА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ

БЕОГРАД, 30. ЈАНУАРА /СРНА/ - Потребно је дати јасну и негативну оцјену неселективне употребе муниције са осиромашеним уранијумом варварске НАТО агресије на бившу Југославију и изузетно опасних покушаја кијевског режима да изврши нападе на нуклеарна постројења у Русији, навео је у поруци руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко.

Боцан-Харченкова порука прочитана је на међународној конференцији "Мирни и немирни атом" у Руском дому у Београду, која је окупила стручњаке из више од 20 земаља, а који су говорили о актуелним питањима мирнодопске примјене нуклеарне енергије и изазовима који се намећу. Боцан-Харченко је поручио да ће "излагања стручњака, државних званичника и јавних личности из Русије, Србије, земаља Заједнице Независних Држава /ЗНД/ и Европе омогућити да се на свеобухватан начин сагледају могућности коришћења нуклеарне технологије у енергетици, медицини, пољопривреди, заштити животне средине, научним истраживањима и другим важним областима". Организатори конференције истакли су да је мирнодопска нуклеарна енергија основа за одрживи развој, глобалну енергетску безбједност и напредак у сфери медицинских технологија, те је у контексту актуелних дешавања у свијету разговор на ову тему од посебног значаја. Учесници конференције посебну пажњу посветили су питању одговорног приступа коришћењу нуклеарних технологија за добробит човјечанства, преноси портал РТ. Бивши замјеник предсједника руске Думе и истакнути руски академик Сергеј Бабурин рекао је да су послије агресије на Југославију 1999. године, агресори, умјесто да признају кривицу, организовали међународно суђење свим Србима који су бранили Југославију. Онда су, истакао је он, ретроактивно, легализовали ту агресију, назвавши је "хуманитарном интервенцијом", да би затим 2005. године на нивоу Генералне скупштине УН усвојили декларацију о потреби хуманитарних интервенција у оним земљама у којима се стварају пријетње. Штавише, навео је он, 1999. године је одобрена насилна агресија на суверену државу, да би се након тога извршиле 22 агресије у различитим дијеловима свијета, кријући се иза те декларације. "Позивамо Србе, Црногорце и све становнике Балкана, Европе да размисле о томе шта се десило. Сјетимо се и када се агресори касније то оружје са осиромашеним уранијумом користили на Блиском истоку, као и на територији Украјине. То све није безопасно и доводи човјечанство ближе самоубиству", рекао је Бабурин. Присутнима се обратио и старешина подворја Руске цркве у Београду протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев који је истакао да се Србија увијек трудила да утиче на појединце да се највећа научна достигнућа користе искључиво за добро човјека. "Част ми је и да вам пренесем благослов Његове светости патријарха московског и целе Русије Кирила, који је пожелео богоугодан рад свим учесницима", рекао је Тарасјев. На скупу је приказан документарни филм "Токсик НАТО" Ендерса Морица из Њемачке, који свједочи о страдању српског народа у НАТО агресији 1999. године и приказује правну борбу адвоката Срђана Алексића из Ниша за људе који су обољели од канцера усљед тровања осиромашеним уранијумом. На скупу су разматране теме изгледи за мирно коришћење нуклеарне енергије у медицини, енергетици и другим индустријама, значај међународне сарадње у области нуклеарне безбједности и масовна кршења људских права на живот и здравље у контексту употребе муниције са осиромашеним уранијумом. Организатор конференције, која се завршава сутра, је српски огранак Фонда духовног јединства православних народа уз подршку амбасаде Русије у Србији и помоћ Фондације за подршку и заштиту права сународника који живе у иностранству.