ПАНТИЋ: ПРОГЛАСИТИ ДАН ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА У БАЊАЛУЧКИМ СЕЛИМА

БАЊАЛУКА, 1. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Удружење потомака и поштовалаца жртава усташког покоља "7. фебруар 1942. године Бањалука" покренуће иницијативу да се овај датум прогласи даном геноцида почињеног над Србима у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Секретар Удружења Владимир Пантић сматра да је у Дракулићу извршен геноцид јер су само у једном дану усташе на најмонструознији начин убиле 2.300 Срба. Поводом предстојећег обиљежавања 83 године од усташког покоља у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, те руднику Раковац, Пантић је рекао Срни да Удружење неће одустати од раније иницијативе да се на спомен-плочи на школи у Шарговцу ријеч "умрли" замијени ријечју "убијени". "Усташе су након злочина натјерале учитељицу да у дневник поред имена сваког дјетета упише да је умрло. Промјеном спомен-плоче добила би се права истина о начину смрти српских ученика", поручио је Пантић. ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА НА ТЕРИТОРИЈИ ЧИТАВЕ НДХ Историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Драгослав Илић сматра да је злочин геноцида, који је дефинисан као злочин извршен са намјером да један народ буде уништен у цјелини или дјелимично, извршен над Србима на читавој територији тадашње Независне државе Хрватске /НДХ/. Илић је навео да је злочин у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама планиран у самом врху власти НДХ, а за његово је извршење у Бањалуку још у децембру 1941. године послата јединица из личне гарде Анте Павелића. "Она је злочин извела у сарадњи са локалним усташама крајње сурово, без било какве селекције жртава. Овај покољ саставни је дио реализације државне политике која је за циљ имала уништење Срба на цијелој територији", рекао је Илић Срни. Према његовим ријечима, злочин у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама, колико год био огроман и трагичан, сам по себи не представља геноцид већ је његов саставни дио, један у огромном низу оваквих догађаја којима је НДХ реализовала идеју геноцида над Србима на својој тадашњој територији. Говорећи о чињеници да су у овом злочину учествовали и католички свештеници, а да су Католичка црква и бивша комунистичка власт то прикривале, Илић је указао на став историчара Раула Хилберга према којем је католицизам био основа тоталитарне идеологије НДХ, док су римокатолички свештеници имали посебно друштвено мјесто и утицај. Јасно је, каже, зашто је и један број свештеника узео учешће у самим злочинима, како у планирању, тако и у подстрекивању, па и самом извршењу. "Ту се негдје назире и одговор на питање зашто се у издањима Римокатоличке цркве на овим просторима овај догађај негира или релативизује", напоменуо је Илић. Илић је подсјетио да се у периоду комунизма о оваквим догађајима из ратног периода могло писати и говорити, али да такав говор или писање нису смјели доводити у питање тада важеће идеолошке поставке. Нагласио је да је тешко, изузетно крваво насљеђе рата требало смјестити у прокламовану идеологију братства и јединства, што је било могуће само афирмацијом тема које су имале кохезивну друштвену функцију. "То су биле теме устанка и револуције којима су давана својства морално беспријекорне борбе чија посљедица је била заједничка држава `наших народа и народности` коју `морамо чувати као зјеницу ока свога`", појашњава Илић. Илић је упитао зашто данас не постоји адекватно интересовање за овај и сличне догађаје, истичући да смо свједоци да се медији за ове теме интересују само у данима обиљежавања сјећања на страдања. "Ако желимо формирати јасну историјску свијест о нашим жртвама из Другог свјетског рата, међу којима су и жртве овог злочина, потребно је превенствено да имамо адекватна научна истраживања, а затим образовне процесе при чему не мислим само на школу. Све то мора бити оплемењено креативним приступом у области умјетничког стваралаштва", закључио је Илић. ПОКОЉ ПОЧЕО У ЗОРУ Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић подсјетио је да је покољ у бањалучким селима почео 7. фебруара 1942. године у 4.00 часа када је група усташа стигла у рудник Раковац и одмах почела да убија српске рударе. "Убијена су 52 од укупно 60 рудара. Усташе су потом наставиле покољ српског становништва у бањалучким селима, идући од куће до куће. Истог дана су упале у школу у Шарговцу у којој су наставу похађала дјеца католичке и православне вјероисповијести и на звјерски начин убиле 52 српска ђака", навео је Видаковић. У Бањалуци ће сутра бити обиљежене 83 године од усташког покоља у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, те руднику Раковац гдје је у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете.