ВРАTИTИ ШАНTИЋУ ЊЕГОВО МЈЕСTО У МОСTАРУ

МОСTАР, 2. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На православном гробљу Бјелушине у Мостару данас је служен помен великом српском пјеснику Алекси Шантићу поводом 101 године од његове смрти.

Служење помена традиционално организују Српска православна црквена општина Мостар, мостарски одбор Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета" и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле". Предсједник СПКД "Просвјета" Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да је Шантић највећи пјесник којег је Мостар икада имао, космополита, родољуб и носилац културне и националне мисли. "Шантић је припадао чувеном мостарском књижевном кругу заједно са Јованом Дучићем, Светозаром Ћоровићем и низом савременика. Поставио је темеље савремене културе у Мостару и од њега направио културно чудо. Поносни смо на нашег Шантића и сигурни да његов дух и данас лебди око нас и да је и данас препознатљив симбол Мостара", рекла је Шаговновићева. Она је нагласила да културна друштва, чији је Шантић био оснивач, и данас свој рад темеље на Шантићевој оставштини. О томе говори, како каже, и податак да је мостарска "Просвјета" у протеклој години низом догађаја обиљежила 100 година од смрти Алексе Шантића, попут "Шантићевих вечери поезије", књижевне награде, промоција, објављивања сабраних дјела Алексе Шантића и низом других догађаја. "Tако настављамо и даље. Надамо се да ће се Шантић вратити у свој Мостар и заузети мјесто које му припада. Шантићу је враћена његова улица, а морамо се присјетити да је гимназија у центру града носила његово име и надамо се да ће сазрети времена да се носе поново то име", рекла је Шаговновићева. Према њеним ријечима, културна друштва својим дјеловањем настоје да младима врате Шантића. "Шантић је заступљен у школама које наставу изводе по плановима на српском језику. Нажалост, у Федерацији у наставним програмима мислим да то није довољно. Надам се да ће се барем млади у Мостару заинтересовати да што боље упознају пјесника који је прославио наш град и који је најважнија књижевна личност икада у овом граду", нагласила је Шаговновићева. Старјешина Саборне цркве Свете Tројице у Мостару Душко Којић каже да је Шантић веома значајан за Мостар и културу свих народа који живе у БиХ. "Његов значај је немјерљив. Међутим, јако мало је у Мостару заступљен лик и дјело Алексе Шантића који је симбол овог града. Осим Старог моста или Саборне цркве, Мостар је сигурно препознатљив и по Шантићу. Многи долазе у Мостар и због великог пјесника који је обиљежио једну епоху овог града", рекао је Којић. Он је навео да људи који туристички посјећују Саборну цркву увијек питају гдје је гробно мјесто Алексе Шантића, а неки оду и до парка који се годинама бори за опстанак. "Годинама се прича хоће ли бити обновљена слова на споменику Шантићу. Нека ту град покаже више сензибилитета према пјеснику који га је прославио. Црквена општина заједно са `Просвјетом` низом манифестација, као и овом данас, одржава сјећање на нашег пјесника", рекао је Којић, додајући да су се синоћ на Светосавској академији ђеца кроз пјесме о Светом Сави и Алекси Шантићу још једном присјетиле пјесника и његових пјесама о свецу и пригодно га поменули пред годишњицу његовог упокојења. Мостарски новинар Златко Сердаревић отјепаво је Шантиећву пјесму "Лаку ноћ". Он каже да је заљубљеник у поезију Алексе Шантића који је узор многима, не само као пјесник већ и као човјек. "Био је посебан. Све што је радио еманира нашег херцеговачког човјека - осјећајног, хуманог, сензибилног и то привлачи и мене да се идентификујем с њим", рекао је Сердаревић који припрема књигу о Шантићу у којој ће бити до сада необјављени подаци. Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године од тада неизљечиве болести – туберколозе. Мостар и данас памти и препричава његову сахрану, јер се таква ни прије, ни послије није догодила у граду на Неретви. Шантић је рођен 27. маја 1868. године у Мостару, гдје је провео највећи дио живота. Отац му је умро у раном дјетињству, па је живио у породици стрица Михе званог "Аџа". Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и сестру Персу, док му је друга сестра Зорица умрла још као беба. Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Tрсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар. Неколико година касније почео је књижевни и друштвени рад. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека. Аутор је антологијских пјесама "Остајте овдсј", "Емина", "Вече на шкољу", "Не вјеруј", "Претпразничко вече", а његов пјеснички опус чини више од 700 пјесама. Почетком 1887. године постао је сарадник "Голуба", затим часописа "Босанска вила", те "Нове Зете", "Јавора" и "Отаџбине". Наредне године основао је Српско пјевачко друштво "Гусле", а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора "Просвјете". У Првом свјетском рату аустроугарске власти хапсиле су га као "истакнутог српског националисту". Највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Нјегова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа. Љубавна поезија мостарског пјесника развила се под јаким утицајем севдалинке. Амбијент његових љубавних пјесама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана а дјевојке које се појављају у његовим стиховима су скривене љепоте, окићене ђерданима. Tаква је пјесма "Емина" која је ушла у народ и пјева се као севдалинка. Шантић је изабран за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914. године. Више школа у Републици Српској и Србији, те једна у Сарајеву носе Шантићево име. По њему је названо и једно мјесто у Војводини. Прошле године Мостару је враћена Улица Алексе Шантића, у граду је и Шантићев парк у коме се налази његов споменик. Гимназија која је носила пјесниково име преименована је у Гимназију Мостар.