ПРОМОВИСАНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ НОВИНАРА МАРКА ЛОПУШИНЕ

БЕОГРАД, 5. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Београду је промовисано тротомно издање Енциклопедије српске дијаспоре новинара и публицисте Марка Лопушине, који је истакао да данас 2,5 милиона Срба живи у 159 држава свијета.

Информације до којих је дошао вишедеценијским истраживањем Срба који живе ван матичне државе, Лопушина је забиљежио у хиљаде текстова и репортажа у око 60 књига од укупно 105, колико их је написао, а његове књиге представљају јединствен приказ духа српске заједнице у расијању, речено је на промоцији. Енциклопедија садржи томове "Срби у прекоморским земљама", "Срби у европским земљама" и "Срби у балканским земљама" На промоцији у књижари "Геца Кон", Лопушина, који се више од 40 година бави изучавањем Срба у расијању, рекао је да су Срби у дијаспори једна култура и национални идентитет. Он је истакао да је Србе у дијаспори сматрао "једним националним бићем", саопштено је из Удружења новинара Србије, чији је Лопушина члан. "Ове три енциклопедије су круна мог посла. Данас, два и по милиона Срба живи у 159 држава света, а то је једна друга Србија, често богатија и успешнија него наша матица", рекао је Лопушина. Он је навео да већина Срба у дијаспори пати због тога што нису у Србији, а велики број њих ради по два или три посла, брине о својој породици и живи у "националном гету у иностранству". "Туђина је велика мука. Желео сам да сачувам од заборава велике Србе, творце српског националног идентитета, чуваре српске традиције, а пре свега Српску православну цркву, која је оштећена као национална институција, јер се она, у неким земљама, где је највећи број Срба, третира као удружење грађана", указао је Лопушина. Драган Станић, предсједник Матице српске и професор на Филозофском факултету у Новом Саду, рекао је да је аутор у своја дјела уврстио личности које су врло различите по профилу и идеолошком опредјељењу. "Међу њима је, на пример, један од најзначајнијих у историји Сентандреје, градоначелник Евгеније Думча. Наши Срби и дан-данас чувају сећање на Думчу, личност која заслужује да буде упамћена и у историји Срба у целини", навео је Станић. Када је ријеч о мађарско-српским релацијама, навео је Станић, Лопушина је писао и о Јовану Дамјанићу, те писцима Петру Милошевићу и Драгомиру Дујмову. "Ово што је урадио конституише нас у погледу наше свести о томе где су Срби све живели, куда су отишли и шта је било са њима касније. Важно је да покажемо нашим људима где год да бораве да нису заборављени и да су део наше заједнице ", истакао је Станић. Професор на Географском факултету у Београду Даница Шантић рекла је да се мало промовишу књиге које се баве миграцијама, а посебно на начин на који је Лопушина обрадио ову тему, те да је његов рад веома важан због тога што не постоје званични подаци о Србима у иностранству. "Када одете на сајт Републичког завода за статистику Србије не можете да сазнате колико људи је исељено зато што се сви они који дуже од годину дана живе у иностранству не убрајају у стално становништво Србије", објаснила је Шантићева. Она је додала да ова дјела уводе једно ново поглавље изучавања српске дијаспоре, те да ће бити полазна основа за различита истраживања на ову тему. Светлана Матић, професор српског језика у Бечу и предсједник Аустријско-српског културног друштва "Вилхелмина Мина Караџић", истакла је да је Лопушина највећи познавалац српске дијаспоре.