У СУБОТУ 31 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ ОСМОРИЦЕ ПОЛИЦАЈАЦА НА БИХАЋКОМ РАТИШТУ

ПРИЈЕДОР, 6. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Приједору ће у суботу, 8. фебруара, бити обиљежена 31 година од погибије осморице и рањавања петорице приједорских полицајаца на бихаћком ратишту у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Код спомен-плоче у згради полиције на Уријама у суботу, 8. фебруара, ће бити положени вијенци и прислужене свијеће, те служен парастос у цркви. Након тога је планирано дружење сабораца и породица погинулих у парохијском дому, а потом одлазак на гробље Пашинац. На бихаћком ратишту 8. фебруара 1994. погинули су командир чете Миленко Шормаз /43/, припадници другог вода Мирослав Параш /33/, Предраг Калинић /30/, Жељко Булић /25/, Драгослав Плавшић /25/, Мишел Никић /23/ и Драшко Трамошљанин /22/, те припадник првог вода Дарко Прлина /22/. Рањени су припадници првог вода Миле Марчетић, Милан Ђурић и Милосав Сабљић и припадник другог вода Младен Гаврановић. Рањен и заробљен је припадник другог вода Војислав Кондић, који је данас на челу приједорске Борачке организације. Замјеник командира чете посебне јединице приједорске полиције Милутин Пецаљ сјећа да је на ратиште отишао пар дана прије, а да је комплетна чета дошла 5. фебруара и смјестила се, прво у школу на Врањској, а потом на линију којој је са лијеве и десне стране била Шеста санска бригада. У садејству са Шестим одредом Специјалне бригаде полиције Драгана Лукача и извиђачима Шесте санске бригаде, 6. фебруара заузели су Бараковац, који са висовима Језерска глава и Хасин врх чини комплекс Алибеговића косе. Сутрадан, 7. фебруара, пред саму ноћ, Лукачев одред је пробио два рова на Хасином врху и приједорска чета се интервентно подигла да запосједне достигнути положај у ширини од око 200 метара. Шести одред је отишао на одмор, а план је био да се ујутро врати, те да се пробој настави и заузме Хасин врх. Али Пети корпус такозване Армије БиХ се консолидовао, 503. цазинској бригади у испомоћ је дошла Прва босанска ослободилачка бригада и 8. фебруара у зору је кренуо контранапад. "Била магла, тмурно вријеме. Покојни Шормаз и ја, пошто смо били на средини, идемо да обиђемо комплетно линију, да видимо каква је ситуација. Прво је рањен Ђурић. Шормаз остаје, а Кечан, још један или двојица и ја извлачимо га кроз минско поље до војске и предајемо санитету. Кад смо се кренули враћати на линију, почињу полицајци испадати. Први је преда ме искочио /Миланко/ Ритан /из првог вода/. Каже: `Пукла је линија! Готово је!` Онда носе Шормаза. Рањеног. Каже ми: `Скупи то људи док није све изгинуло`", говори Пецаљ за Срну. Након што је усмјерио људе у једну удолину, Пецаљ је закључио да недостају припадници другог вода Мирослав Параш /33/, Предраг Калинић /30/, Жељко Булић /25/, Драгослав Плавшић /25/, Мишел Никић /23/, Драшко Трамошљанин /22/ и Војислав Кондић, те припадник првог вода Дарко Прлина /22/. Свих осам остали су на непријатељској страни. Тијела седморице су накнадно размијењена. Тада са непуне 24 године, рањен и заробљен је Кондић, који је размијењен након 77 дана заробљеништва у бихаћком затвору. "То је био директан напад и, једноставно, дошло је до пуцања линије и повлачења и санских и приједорских јединица", истиче Пецаљ. Он је тада отишао у петровачку болницу, гдје је од петорице рањених Шормаз био у најтежем стању, што му је потврдио чувени ратних хирург Милован Керкез, који га је тог дана оперисао. Дан касније Шомраз је транспортован на клинику у Бањалуку, а 10. фебруара је подлегао ранама. "Рањени су и припадници првог вода Миле Марчетић, Милан Ђурић и Милосав Сабљић и припадник другог вода Младен Гаврановић, који су заједно са командиром Шомразом превезени у петровачку болницу, војним камионом, оном `стопедесетком`", подсјећа Пецаљ. Пецаљ је родом из приједорског села Гаревци. Рат у Хрватској га је затекао у Сиску, одакле је отишао у Србију, а када се заратило и у БиХ, долази у родни крај. Краће вријеме био је при војсци, а потом прешао у полицију, гдје је командовао полицијским батаљоном од 600 људи и ту остао до краја рата. "Смета ми кад о овоме, као и било којем другом ратном догађају, говоре људи који нису тамо били, а причају другачије него што се десило", додаје Пецаљ. Дана 8. фебруара 1994. године на бихаћком ратишту животе је изгубило осам приједорских полицајаца, а укупно 74 припадника некадашњег ЦЈБ Приједор дало је животе за одбрану Републике Српске, односно 782 припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске.