ЗАКОН О ПОСЕБНОМ РЕГИСТРУ И ЈАВНОСТИ РАДА НЕПРОФИТНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СЛИЈЕДИ ЛЕГИТИМНЕ ПРАВНЕ МОДЕЛЕ ДРУГИХ ДРЖАВА

БАЊАЛУКА, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић истакао је да закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација не крши међународне конвенције о људским правима јер не забрањује рад организација, већ уводи јасне механизме контроле и транспарентности.

Стјепановић је истакао да примјери међународне праксе укључују амерички ФАРА закон, руски Закон о "страним агентима" и мађарски Закон о транспарентности организација које примају страна средства. "Tиме Република Српска слиједи легитимне правне моделе других држава, прилагођене својим потребама и законодавном оквиру", нагласио је Стјепановић. Он је истакао да је циљ овог закона у Републици Српској да се очува политичка сувереност, како би о политичким питањима одлучивали грађани Републике Српске, а не стране организације путем финансирања невладиних организација. Стјепановићев ауторски текст Срна преноси у цијелости. ОСНОВНИ ЦИЉ ДОНОШЕЊА ЗАКОНА Основни циљ доношења закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација јесте повећање транспарентности и одговорности у раду организација које финансијски или на други начин помажу страни субјекти кроз подршку из иностранства. Овим законом се не забрањује рад невладиних организација, већ се уводе механизми за бољи надзор њиховог дјеловања и финансирања, у складу са демократским стандардима и међународним праксама. Постоје бројни примјери из свијета гдје су невладине организације кориштене као инструменти за остваривање политичког и економског утицаја страних држава. Tаква пракса може озбиљно угрозити суверенитет и унутрашњу стабилност земље, нарочито у ситуацијама када се стране организације финансирају с циљем обликовања политичког мњења или утицаја на доношење закона и одлука. Овим законом се не забрањује рад непрофитних организација, већ се успоставља јасан регистар који омогућава Републици Српској да има увид у то које непрофитне организације добијају средства из иностранства, у које сврхе их користе и да ли дјелују у складу са законима Републике Српске. Tранспарентност је кључна за јачање повјерења јавности у рад непроФитних организација. С обзиром на то да одређени сегменти цивилног друштва имају значајан утицај на доношење одлука и креирање јавних политика, њихова финансијска и организациона структура треба бити доступна јавности како би се спријечиле могуће злоупотребе и осигурала потпуна законитост рада. ЗАШТО СЕ ЗАКОН ОДНОСИ САМО НА ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈЕ ПРИМАЈУ СРЕДСТВА ИЗ ИНОСТРАНСТВА И ДА ЛИ СЕ НА ТАЈ НАЧИН ДИСКРИМИНИШУ НВО? Закон се не односи искључиво на организације које примају средства из иностранства због њихове дискриминације, већ из разлога што је страно финансирање често повезано са остваривањем политичких, економских и идеолошких интереса страних држава, организација и фондација на територији Републике Српске. Постоји међународна пракса која потврђује потребу за регулисањем страног финансирања невладиних организација. Сједињене Америчке Државе су још 1938. године донијеле Закон о регистрацији страних агената /ФАРА/, који обавезује појединце и организације које дјелују као агенти страног принципала и учествују у политичким или пропагандним активностима у корист страног субјекта да се региструју и подносе периодичне извјештаје о својим активностима, примљеним средствима и односима са званичницима САД. Русија је усвојила Закон о страним агентима, који прописује да се невладине организације које примају финансирање из иностранства и учествују у активностима које власти деФинишу као "политичке" морају регистровати као "страни агенти", чиме се обезбјеђује транспарентност и спречавају евентуални облици страног утицаја на унутрашњу политику. Мађарска је 2017. године донијела закон који је захтијевао да невладине организације које примају више од 7,2 милиона форинти /приближно 24.000 евра/ годишње из иностранства буду регистроване као организације које примају страну помоћ и да се тако представљају у свим публикацијама. Овај закон је касније укинут одлуком Европског суда правде, али је показао тенденцију европских држава да уведу механизме контроле над страним Финансирањем НВО сектора. Овај закон, дакле, не забрањује рад организација, већ успоставља једнаке стандарде транспарентности за оне које примају средства из иностранства, што је у складу са међународним стандардима заштите демократских институција и суверенитета државе. ОВАЈ ЗАКОН НЕ КРШИ УСТАВЕ СРПСКЕ И БиХ, КАО НИ ЕВРОПСКУ КОНВЕНЦИЈУ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА Закон није у супротности са Уставом Републике Српске, Уставом БиХ нити са Европском конвенцијом о људским правима. Члан 11 Европске конвенције о људским правима гарантује слободу удруживања, али истовремено омогућава државама чланицама да уведу одређене мјере контроле ако су оне оправдане заштитом јавног интереса, демократског поретка и националне безбједности. Tакође, постојећи Закон о удружењима и фондацијама Републике Српске регулише област невладиних организација, али не обухвата посебан надзор над страним финансирањем. Овим законом уводе се механизми додатне контроле, који су у складу с међународним правом, како би се осигурала законитост и транспарентност рада НВО сектора. Република Српска, као дио демократског друштва, има право и обавезу да штити сопствене институције и политички систем од нетранспарентног страног утицаја, што је у складу са Уставом и међународним правним стандардима. Члан 11 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода – Слобода окупљања и удруживања: 1. Свако има право на слободу мирног окупљања и на слободу удруживања са другима, укључујући право да оснива синдикате и да се прикључује синдикатима ради заштите својих интереса. 2. Остваривање ових права не подлијеже никаквим ограничењима, осим оних која су прописана законом и која су неопходна у демократском друштву у интересу националне безбједности или јавне сигурности, ради спречавања нереда или злочина, заштите здравља или морала или заштите права и слобода других. Овај члан не спречава законита ограничења остваривања ових права од стране припадника оружаних снага, полиције или државне управе. ОВИМ ЗАКОНОМ СЕ НЕ УВОДИ ЦЕНЗУРА НВО Закон не уводи цензуру нити забрањује невладиним организацијама да изражавају мишљење или учествују у друштвеним и јавним дебатама. Слобода изражавања и удруживања гарантована је Уставом Републике Српске и међународним конвенцијама, али истовремено свака држава има право да уводи механизме заштите суверенитета и унутрашње стабилности. Закон не забрањује невладиним организацијама да изражавају мишљење или да учествују у друштвеним и јавним дебатама. Оно што се ограничава јесте могућност да се организације финансиране из иностранства баве политичким дјеловањем или политичким активностима /подразумијева учешће у предизборној кампањи политичких странака И кандидата, прикупљање средстава за политичке странке и кандидате, финансирање кандидата, односно политичких странака и спровођење политичких активности у сврху остваривања утицаја на формирање јавног мњења и постизање политичких циљева/ и другим активностима које се односе на политичко организовање и дјеловање усмјерено на угрожавање демократије, нарушавање интегритета Републике Српске, кршење Уставом Српске зајамчених словода и права и распиривање националне, расне или вјерске мржње или нетрпељивости. Закон спречава злоупотребу невладиног сектора за остваривање страних интереса, али не забрањује јавно дјеловање НВО у областима заштите људских права, културе, науке, образовања итд. ЗАШТО ЈЕ ТЕРМИН "АГЕНТ СТРАНОГ УТИЦАЈА" УВЕДЕН У ЗАКОН Tермин "агент страног утицаја" није новина, већ правни термин који се користи у законима САД /ФАРА/, Русије, Мађарске. Овај појам не означава криминалну или нелегитимну активност, већ искључиво указује на организације које примају страна средства и спроводе активности које могу имати политички или јавни утицај. Употреба овог термина не значи да се организације стигматизују, већ да се јасно разликују оне које се финансирају из иностранства од оних које су искључиво домаће и самосталне. Република Српска, као и друге државе, има право да успостави систем којим ће се јасно идентиФиковати Финансирање из иностранства и осигурати пуна транспарентност. Овај термин омогућава да се на објективан начин избјегне потенцијални прикривени страни утицај на политичке и друштвене процесе у Републици Српској, што је легитиман циљ сваке суверене државе. ЗАКОН НЕ ЗАБРАЊУЈЕ РАД ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈЕ ЗАГОВАРАЈУ ЉУДСКА ПРАВА И ДЕМОКРАТИЈУ Закон не забрањује рад организација које се баве заштитом људских права, демократије, владавине права, медијских слобода или других важних друштвених питања. Свака организација која дјелује у складу са Уставом и законима Републике Српске може наставити са својим радом без икаквих препрека. Овај закон се односи само на транспарентност финансирања и осигурава да организације које примају средства из иностранства не дјелују као инструменти страних интереса. Tиме се не угрожава рад организација које заиста раде у интересу грађана, већ се спречава потенцијална злоупотреба НВО сектора за политичке или обавјештајне активности. На овај начин се осигурава заштита демократског поретка, док се истовремено не ограничавају основна права на удруживање и слободу говора ДА ЛИ СЕ ОВИМ ЗАКОНОМ УВОДИ ПРЕВИШЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ ОБАВЕЗА ЗА НВО? Не, овај закон не уводи прекомјерне административне обавезе, већ поставља јаснији и систематичнији оквир за извјештавање о раду организација које примају средства из иностранства. Овај закон осигурава да невладине организације које се финансирају из иностранства буду подложне истим правилима транспарентности као и све друге институције које учествују у јавном животу. На тај начин се појачава повјерење грађана у рад ових организација и спречава могућност злоупотреба и манипулација путем скривеног Финансирања. У Републици Српској се овим законом не ограничава рад невладиних организација, већ се повећава транспарентност, што је у интересу и грађана и саме државе. СВРХА ВОЂЕЊА ПОСЕБНОГ РЕГИСТРА У МИНИСТАРСТВУ ПРАВДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Посебан регистар невладиних организација које се финансирају из иностранства уводи се ради веће транспарентности и јавног надзора над њиховим дјеловањем. Tренутно постоји Јединиствени регистар удружења и фондација који води Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске, али овај закон предвиђа посебан регистар само за организације које финансијски или на други начин помажу страни субјекти. Циљ није дуплирање администрације, већ прецизнија евиденција о изворима финансирања и активностима ових организација. Увођење посебног регистра има вишеструку сврху: 1. Tранспарентност – Грађани и институције ће имати јасан увид у то које организације примају финансирање или помоћ на други начин из иностранства и у које сврхе користе та средства. 2. Превенција злоупотреба – Страна финансирања могу се користити за скривено политичко дјеловање, ширење дезинформација, па чак и за активности које су супротне интересима Републике Српске. 3. Јачање повјерења – Организације које раде у складу са законом и јавним интересом неће имати никакве проблеме с регистром, већ ће се кроз транспарентност додатно оснажити њихов легитимитет. Регистар не значи забрану рада, већ само поставља правила игре како би се осигурало да нема нетранспарентног утицаја страних фактора на унутрашње процесе у Републици Српској. ЗАШТО СЕ НВО ЗАБРАЊУЈЕ ПОЛИТИЧКО ДЈЕЛОВАЊЕ? Закон не забрањује невладиним организацијама да се баве друштвено значајним питањима, као што је област науке, културе, социјалне и здравствене заштите, спорта, заштите потрошача, корупције, као и свако дјеловање у оквиру Уставом Републике Српске загарантованих слобода и права. Међутим, јасно се прописује да организације које примају средства из иностранства не могу директно учествовати у политичким кампањама, финансирати политичке странке, кандидате или радити на креирању политичких одлука кроз притисак на институције Републике Српске. Постоје примјери из свијета гдје су стране државе користиле финансирање невладиних организација како би посредно утицале на политичке процесе у циљним државама. Примјери укључују: • Сједињене Америчке Државе – Закон о регистрацији страних агената /ФАРА/ захтијева да се појединци и организације које дјелују као агенти страног принципала и спроводе политичке или пропагандне активности у корист страних ентитета региструју при Министарству правде САД. Регистровани субјекти су обавезни да редовно подносе извјештаје о својим активностима, примљеним средствима и интеракцијама са америчким званичницима. • Русија – Закон о страним агентима прописује да се невладине организације које примају финансирање из иностранства и учествују у активностима које власти деФинишу као "политичке" морају регистровати као "страни агенти". Овај статус носи додатне административне обавезе и може подразумијевати појачан надзор и рестрикције. • Мађарска – Регулација страног финансирања невладиних организација укључивала је закон из 2017. године, који је захтијевао да невладине организације које примају више од око 24.000 евра /7,2 милиона форинти/ морају да се региструју као организације које добијају страну помоћ и да се тако представљају у свакој публикацији и на својим интернет страницама.. Овај закон је 2021. године укинут након пресуде Европског суда правде, који је оцијенио да је закон био несагласан са правом Европске уније. Циљ овог закона у Републици Српској је да се очува политичка сувереност, како би о политичким питањима одлучивали грађани Републике Српске, а не стране организације путем Финансирања невладиних организација. ДА ЛИ ЋЕ ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ НЕ ПОШТУЈУ ЗАКОН АУТОМАТСКИ БИТИ ЗАБРАЊЕН РАД? Закон не предвиђа аутоматску забрану рада непрофитних организација које не испуне неку од својих законских обавеза, већ према члану 16 закона, непрофитним организацијама може бити забрањен рад уколико дјелују супротно Уставу Републике Српске и њеним законима, затим спроводе активности на начин како је прописано чланом три овог закона, односно дјелују као агенти страног утицаја на штету индивидуалних и других права грађана, те ако Пореска управа Српске утврди неправилности у финансијском пословању. У таквим случајевима, Министарство правде Републике Српске доставља приједлог надлежном суду за забрану рада такве организације и подноси пријаву против одговорних лица у складу са одредбама кривичног законодавства Републике Српске. Непрофитним организацијама није дозвољено политичко дјеловање нити обављање политичких активности. Политичко дјеловање подразумијева учешће у предизборној кампањи политичких странака и кандидата, прикупљање средстава за политичке странке и кандидате, финансирање кандидата, односно политичких странака, те спровођење политичке активности у сврху остваривања утицаја на формирање јавног мњења ради постизања политичких циљева. Политичка активност означава сваку активност према органима, институцијама или изабраним представницима Републике Српске или представницима Републике Српске у институцијама БиХ у смислу формулације политике, политичког или јавног интереса Републике Српске. Статут, дјеловање и активности непрофитних организација не могу бити супротни уставном поретку нити усмјерени на угрожавање демократије, нарушавање интегритета Републике Српске, кршење Уставом Републике Српске загарантованих слобода и права, те распиривање националне, расне или вјерске мржње и нетрпељивости. Свака организација која дјелује на такав начин подлијеже законским санкцијама, укључујући могућност забране рада. Поред могућности забране рада, закон прописује и новчане казне за непрофитне организације које прекрше одређене одредбе. Tако ће новчаном казном од 1.000 КМ до 5.000 КМ бити кажњена организација која не означи промотивни материјал у складу са чланом пет овог закона, не поднесе пријаву или у пријави да нетачне податке приликом уписа у Регистар из члана осам овог закона, не достави допуну пријаве о извршеним промјенама у року прописаном чланом осам став два овог закона или не достави финансијски извјештај из члана 11 овог закона. Свака организација која се не придржава ових одредби може се суочити са санкцијама у складу са законом. Дакле, закон јасно дефинише поступке санкционисања непрофитних организација које не испуњавају своје обавезе, али истовремено предвиђа да се забрана рада изриче искључиво у случајевима када непрофитна организација у свом дјелоању поступа супротно Уставу Републике Српске и њеним прописима дјелује и спроводи активности на начин како је то прописано чланом три овог закона, односно као агент страног утицаја на штету индивидуалних и других права грађана или уколико Пореска управа утврди неправилност у финансијском пословању. КАЗНЕ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈЕ НЕ ИСПУНЕ ОБАВЕЗЕ ПРОПИСАНЕ ЗАКОНОМ Предвиђене су новчане казне у износу од 1.000 КМ до 5.000 КМ за организације које не испуне обавезе прописане законом. Казне се могу изрећи у сљедећим случајевима: 1. Ако организација не обиљежи промотивни материјал у складу са законом; 2. Ако не поднесе пријаву или приликом подношења пријаве или допуне пријаве да нетачан податак у вези са уписом у Регистар из члана осма овог закона; 3. Не достави допуну пријаве о извршеим промјенама у року прописаном у члану осам став два овог закона, 4. Ако не достави финансијски извјештај из члана 11 овог закона. ЗАКОН ЈЕ УСКЛАЂЕН СА МЕЂУНАРОДНИМ ПРЕПОРУКАМА И ПРАКСАМА Закон је у складу са праксама многих држава које препознају потребу за додатном контролом страног финансирања невладиних организација. Примјери међународне праксе укључују: 1. САД – ФАРА закон 2. Русија – Закон о "страним агентима" 3. Мађарска – Закон о транспарентности организација које примају страна средства Закон не крши међународне конвенције о људским правима, јер не забрањује рад организација, већ уводи јасне механизме контроле и транспарентности. Tиме Република Српска слиједи легитимне правне моделе других држава, прилагођене својим потребама и законодавном оквиру. ФАРА Стране владе рутински предузимају напоре да утичу на нашу унутрашњу и спољну политику, законодавне процесе, демократске процедуре и јавно мњење. Ове владе понекад остварују тај утицај ангажовањем лобиста, стручњака за односе с јавношћу, истакнутих пословних људи или бивших званичника америчке владе да раде у њихово име. Tакве активности су легалне – под условом да су транспарентне. Првобитно донесен 1938. године, Закон о регистрацији страних агената /Foreign Agents Registration Act FARA/ помаже америчком народу и њиховим изабраним званичницима да разумију ко заиста стоји иза таквих активности утицаја. Овај закон захтијева да особе које раде у име страних влада или других страних субјеката /укључујући Американце/ открију своје односе са страним субјектима и пруже информације о својим активностима. Агентима који не изврше регистрацију пријети кривична одговорност ако је њихов пропуст намјеран. Одсјек за ФАРА у оквиру Одјељења за националну безбједност Министарства правде САД управља и спроводи овај закон. Регистровани агенти морају објелоданити своје уговоре са страним субјектима, извјештавати о износима и изворима средстава која су примили и водити евиденцију о свим активностима које су обављали у име страних субјеката. Tакође, агенти морају означити све информативне материјале које дистрибуирају како би открили свој однос са страним субјектом и поднијети копије тих материјала Одсјеку за ФАРА. Закон дефинише стране субјекте као стране владе, политичке странке, корпорације, појединце и невладине организације. Агентима се сматрају они који дјелују на захтјев, под руководством, контролом или наређењем страног субјекта. ФАРА захтијева да се агенти страних субјеката региструју ако се баве политичким активностима или активностима усмјереним на утицај на владу САД или јавност у вези са унутрашњом или спољном политиком, учествују у пропагандним напорима, дјелују као савјетници за односе с јавношћу, публицитет или инФормативне службе, обављају прикупљање или расподјелу средстава, или лобирају Конгрес или извршну власт САД. Постоје изузеци за одређене агенте који се региструју код Секретара Сената и Секретара Представничког дома према Закону о објелодањивању лобирања /Lobbying Disclosure Act/, чиме им се омогућава лобирање законодавне или извршне власти. Међутим, овај изузетак није доступан агентима страних влада или страних политичких партија, нити када су страна влада или страна политичка партија главни корисници лобирања. Tајне кампање страног утицаја често крше ову одредбу. Како ФАРА функционише "Стране владе предузимају напоре да утичу на политику и јавност. ФАРА доприноси заштити интегритета америчке демократије сузбијањем тајног утицаја страних влада на наш политички процес", рекао је помоћник државног тужиоца Џон Ц. Демерс. Како препознати да неко може дјеловати као агент страног субјекта и бити обавезан да се региструје према ФАРА Неки од могућих сценарија: 1. Истакнути пословни човјек заказује састанак о енергетској политици, али умјесто тога дискутује о слици стране земље у САД, понављајући изјаве лидера те земље. 2. Бивши конгресмен говори о тарифама на пољопривредне производе, иако раније није био укључен у ову област. Умјесто тога, фокусира се на захтјев стране земље за ослобађање истакнутог дисидента, користећи исте аргументе као и власти те земље. 3. Лобиста долази на састанак са члановима стране владе или политичке партије, који затим воде разговор и износе ставове који су важни за односе њихове земље са САД. 4. Лобиста који је регистрован према Закону о објелодањивању лобирања почиње говорити о интересима страних субјеката који нису наведени у његовим пријавама. Ако сумњате да сте дошли у контакт са нерегистрованим агентом страног субјекта, обратите се ФБИ-ју или Одсјеку за ФАРА при Министарству правде САД.