ПРАКСА ПОКАЗАЛА ДА НЕРАДНА НЕДЈЕЉА НЕ СМАЊУЈЕ ПРОМЕТ

БАЊАЛУКА, 31. АВГУСТА /СРНА/ - Противници увођења нерадне недјеље у Републици Српској тврде да би она довела до пада промета и смањења зарада, нарочито у трговини, те евентуалног отпуштања радника, али примјери из земаља региона показују да се потрошачке навике брзо прилагоде, а промети прерасподијеле на дане у седмици када су продајни објекти отворени, изјавио је Срни предсједник Савеза синдиката Републике Српске Горан Станковић.

Станковић сматра дa недјеља, док се не постигне коначан договор у вези овог питања, треба да буде плаћена или као рад на празник, рад ноћу или прековремени како би се бар дјелимично валоризовало то што је радни дан. Он је напоменуо да је рад недјељом одлукама локалних власти забрањен у Вишеграду, на Сокоцу, у Козарској Дубици, Бијељини, Мркоњић Граду и Котор Варошу, али да су изузети поједини привредни субјекти као што су угоститељски објекти, бензинске пумпе, пекаре, драгстори, цвјећаре, као и трговине погребне опреме. "Није забиљежен пад промета послодавцу нити отпуштања радника, али је повећан број трговина које су се пререгистровале у драгсторе да би могле радити и недјељом", напоменуо је Станковић. Он је рекао да се мора имати у виду да су у Републици Српској у трговинама и маркетима већином запослене жене, што значи да су многе мајке ускраћене за оно што им је највредније - вријеме са породицом. "Земље које су увеле нерадну недjељу шаљу снажну поруку да је право на породични и приватни живот једнако важно као и право на рад", рекао је Станковић. Станковић каже да су у Словенији, уз неколико изузетака, недјељом и празницима трговине затворене већ четири године, а право на бонус за раднике који раде недјељом је у распону од 50 до 100 процената увећања од основне плате радника. Он је подсјетио да је Хрватска питање нерадне недјеље уредила тако да трговци могу према свом нахођењу, изабрати 16 нед‌јеља током године када ће њихова врата бити отворена. Недјељом се, нагласио је Станковић, не ради ни у већини земаља ЕУ, а неке су увеле и четвородневне радне седмице попут Белгије, Исланда, Литваније, Шкотске и Данске, док Њемачка, Шпанија, Португал и неке друге земље то чине у фази пилот-пројекта. Када је ријеч о региону, је навео да у Сјеверној Македонији радници имају право на увећање плате за рад недјељом који износи најмање 50 одсто, уз обавезан дан одмора у наредној седмици, а оним који раде недјељом и празницима у трговинама на мало, увећање плате је 100 процената. "У Црној Гори утврђено је да се основна зарада запосленог увећава најмање за 80 одсто за рад недјељом, с тим да oво увећање не припада радницима који су распоређени на радна мјеста чија природа посла захтијева непрекидан рад, као и запосленима који раде у хотелијерству и јавном превозу путника", рекао је Станковић. Он је подсјетио да у Федерацији БиХ Закон о раду не препознаје нерадну недељу, те да су тренутно у припреми измјене Закона о унутрашњој трговини које би подразумијевале дозволу рада недјељом власницима малих продавница и члановима њихових породица, али не и радницима. Станковић је нагласио да Србија није увела забрану рада недјељом, па сваки трећи радно активни грађанин има радну недјељу, а неријетко су радна оба дана викенда. "Законом није предвиђено увећање зараде по основу рада недјељом, али су синдикати кроз колективне уговоре на нивоу грана, дјелатности и послодаваца успјели увести увећање и по овом основу", напоменуо је Станковић.