СЛАВНИ ПРЕЦИ ПЛЕМЕНА ДРОБЊАЦИ

СОКОЛАЦ, 13. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Александар Јакшић са Сокоца посветио је двије деценије истраживању поријекла племена Дробњаци, чији су знаменити потомци, како наводи, научник Јован Цвијић, реформатор српског језика Вук Стефановић Караџић, српски војвода Живојин Мишић, књижевници Меша Селимовић и Борислав Пекић, као и прабаба најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића.

Јакшић, који је магистар рачунарских наука, за Срну каже да је о племену Дробњаци, од којих су и његови Јакшићи са Гласинца, припремио књигу, коју планира да објави уочи Ђурђевдана. Истраживање за књигу "Племе Дробњаци: Од 13. до 19. вијека", Јакшић је почео прије двије деценије, док су "старе памтише у породици још биле доброг здравља да пренесу породичне успомене и предања". Његово првобитно интересовање о прецима и поријеклу Јакшића са Гласинца прерасло је из хобија у посвећен истраживачки рад који га је, како каже, Божијом вољом напослијетку довео и до неких фасцинантних спознаја од којих би неке могле бити допринос српској средњовјековној историографији. Јакшић истиче да је идентификовао више од 550 презимена потомака племена Дробњак широм Балкана, наводећи да ће овај број временом доћи и до 2.000. Велики дио становништва Сарајевско-романијске регије, тврди Јакшић, води поријекло из старохерцеговачких, као и старих црногорских племена, посебно из области Старе Херцеговине, попут Дробњака, Пивљана, Бањана и Никшићана. Према његовим ријечима, то је једно од најзнаменитијих српских средњовјековних племена које се може утемељено пратити још од почетка 13. вијека. "До ових и многих других сазнања сам дошао једним систематичним и свеобухватним сагледавањем тематике, почев од проучавања обимне постојеће етнографске и историјске литературе, преко архивских извора, дефтера, пописа, мраморја, па све до ДНК тестова", наводи Јакшић. Он истиче да су међу знаменитим потомцима Дробњака научник Јован Цвијић, реформатор српског језика Вук Стефановић Караџић, српски војвода Живојин Мишић, књижевници Меша Селимовић и Борислав Пекић, као и прабаба најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића. "Из мог дробњачког братства Косовчића, истакао бих војводу Ђурјана, који ми је далеки прастриц, предводник Дробњака у Косовској бици 1389. године, у оквиру хумског одреда војводе Влатка Вуковића Косаче, односно у оквиру војске краља Срба и Босне и Поморја Твртка Котроманића", каже Јакшић. Јакшић тврди да прикупљани историјски подаци говоре да је војвода Ђурјан брата Јока оженио са Грлицом, одивом Немањића, те да су од њих настали Косовчићи-Омакаловићи, род из кога само на Гласинцу, Романији и у самом Сарајеву има више од 20 презимена и сви славе Савиндан. "И ДНК тестови су потврдили спознаје из етнографске литературе, односно да смо у ближем роду. Дробњаке и Косовчиће је лично крстио први српски архиепископ Свети Сава", истиче Јакшић и додаје да су још два славна имена од братства Косовчића војвода Павле, његов прапрадјед, као и његов прастриц владика Дионисије, митрополит Зворника и Дробњака. Јакшић је сачинио и најстарији родослов племена Дробњака и братства Косовчића, који сеже од 13. вијека до данас, те наглашава да је истражујући урадио и сопствени родослов, који по директној непрекинутој мушкој линији има 23 генерације, са именима његових предака са приближним годинама рођења, прожимајући пуних осам вијекова. Он позива све потомке Дробњака да подрже његов рад, те да више информација о овом племену могу наћи на интернет страници "Дробњаци" /drobnjaci.com/. Рецензенти Јакшићеве књиге о племену Дробњаци су Tомаш Ћоровић и Немања Девић.