У КРУШЕДОЛУ ОБИЉЕЖЕНЕ 124 ГОДИНЕ ОД СМРТИ КРАЉА МИЛАНА ОБРЕНОВИЋА

БЕОГРАД, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У манастиру Крушедол на Фрушкој гори одржана је државна церемонија обиљежавања 124 године од смрти краља Милана Обреновића, једног од најзначајнијих и најдинамичнијих српских владара 19. вијека, који је Србију извео на европску сцену и омогућио јој да постане модерна и суверена држава.

Молитвеном помену и полагању вијенаца на гроб краља Милана Обреновића у овом манастиру присуствовали су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, Секретаријата за културу Војводине, Министарства одбране Србије, као и сусједних општина. Државна церемонија је одржана у организацији Одбора Владе Србије за његовање традиције ослободилачких ратова, пренијели су београдски медији. Краљ Милан Обреновић умро је у Бечу 11. фебруара 1901. године. Био је кнез и први нововјековни краљ Србије /1882-1889/. Његова владавина била је обиљежена великим политичким и војним изазовима, али и кључним реформама које су Србију учиниле модерном европском државом. Милан Обреновић рођен је 22. августа 1854. године у румунском Марашестију, у вријеме када је династија Обреновић била у изгнанству. Послије убиства кнеза Михаила 1868. године, млади Милан је постао кнез Србије, а до његове пунољетства земљом је управљало намјесништво. Након Берлинског конгреса 1878. године, на којем је Србија добила међународно признање и значајна територијална проширења, он је одлучно водио политику модернизације и јачања државе. Његов највећи политички успјех био је проглашење Србије краљевином 1882. године, чиме је Србија стала раме уз раме са великим европским силама и добила статус који јој је омогућио бржи напредак. Краљ Милан није био само политичар, већ и реформатор. Под његовим руководством, српска војска је модернизована, а увођење нових стратегија и опреме касније је омогућило побједе у балканским ратовима и Првом свјетском рату. Поред тога, Милан је донио Радикалски устав 1888. године, који је омогућио развој парламентаризма и ширење политичких права грађана. Иако није увек био популаран међу народом, његове реформе су поставиле темеље за будуће генерације. Његова смрт 1901. године у Бечу означила је крај једне епохе, али и почетак нових изазова за Србију. Три године касније, династија Обреновића је нестала у Мајском преврату, али Миланове реформе и достигнућа остали су трајно уписани у темеље српске државе.