ДОШЛИЋ: СРЕТЕЊЕ ПОЧЕТАК ОСЛОБОЂЕЊА И СТВАРАЊА ДРЖАВНОСТИ

БАЊАЛУКА, 15. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Виши асистент на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци Дејан Дошлић рекао је Срни да Сретење за српски народ представља почетак вијековима чеканог ослобођења и стварања модерне српске државности.

Дошлић је навео да је Сретење један од највећих хришћанских празника, који се празнује 40 дана након Божића. "Тада је мали Исус уведен у храм пред Симеона, коме је Господ обећао да неће умријети док не види свог спаситеља и тако је и било", рекао је Дошлић у подкасту СРНЕ. Он је додао да у једном смислу Сретење означава и сусрет Господа спаситеља са својим народом, црквом, која је оличена у Симеону. "Можемо да кажемо да та симболика може да се пренесе и на историју српског народа. Народ који је чекао вијековима ослобођење од османског ропства и управо на Сретење 1804. године је започео устанак, српска револуција, која је трајала у неколико етапа", рекао је Дошлић у подкасту Срне. Том српском револуцијом, навео је Дошлић, започето је ослобађање и стварање модерне српске државе и државности, која је своје темеље имала у свом сјећању на средњовјековну српску државност. "Сретењски устав донесен је 1935. године и у том тренутку је био један од најбоље написаних устава у Европи", рекао је Дошлић. Он је додао да су се највећи догађаји у српској историји догађали на велике хришћанске празнике, а да се Сретење данас обиљежава као Дан државности Србије и Дан државности Републике Српске. "Народ са обје стране Дрине има један дан државности којим се сјећамо на тај велики хришћански празник и на 1804. годину, односно цијели 19. вијек и борбу српског народа за ослобођење од Османског царства", истакао је Дошлић. СРПСКО САБОРОВАЊЕ – ТЕМЕЉ ДРЖАВНОСТИ Дошлић је рекао да историја тек треба да покаже резултате и значај прошлогодишњег Свесрпског сабора, наводећи да резултати зависе од конкретног дјеловања српског народа. "Ми смо у току једног процеса који је на свјетском нивоу јако значајан у историјском смислу, тако да ћемо да видимо како ће ти процеси да се заврше и онда можемо да доносимо закључке о значају Свесрпског сабора", рекао је Дошлић. Сабор, збор или синод, навео је Дошлић, кроз српску историју представљаја један од основних темеља државности. "Сабори се јављају рано у историјским изворима, још у раном средњем вијеку, док од времена позног средњег вијека и доласка на власт Немањића сабори постају једно тијело у историји српског народа и српске државе гдје се доносе најважније одлуке како на унутрашњем тако и на спољашњем плану", рекао је Дошлић. Он је додао да у средњем вијеку одлуке није доносио сам владар, него да су се окупљали највиђенији људи и доносили одлуке. "Тако је било и у средњовјековној Босни гдје је сабор имао јако важну улогу и називао се станак", рекао је Дошлић, додајући да су на саборима у средњем вијеку доношене најважније одлуке.