ДЕЧАНСКА ПОВЕЉА ИЗ 1330. ГОДИНЕ У АРХИВУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

БЕОГРАД, 14. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Широм Србије ће поводом Сретења - Дана државности, у укупно 88 установа културе бити организоване изложбе и други програми који ће представити богато културно насљеђе српског народа, међу којима и драгоцјену Дечанску повељу из 1330. године, која је изложена у Државном архиву Србије у Београду.

Дечанска повеља, која је у облику пергаментног свитка сачувана напорима дечанских, жичких и светогорских монаха, представља свједочанство успона и моћи српске средњовековне државе и економског, неимарског и културног процвата под Немањићима, саопштено је из Министарства културе Србије. У саопштењу се истиче да је Дечанска повеља потврда најдубљих коријена српске државе, српског народа и вјековног живота Срба на територији Косова и Метохије, а излаже се први пут послије 11 година. Грађани ће све програме установа културе током празничних дана, 15. и 16. фебруара, моћи да посјете бесплатно, наводи се у саопштењу. У Дому Војске у Нишу изложени су круна и жезло краља Милутина и краљице Симониде у организацији Историјског музеја Србије, а у Зрењенину оригинална устаничка застава Вожда Карађорђа. У Београду, сви грађани који посјете пријестоницу током празника, моћи ће да погледају и једну од најпознатијих слика српске умјетности – "Косовку девојку" Уроша Предића у Конаку кнегиње Љубице. У Етнографском музеју биће постављена изложба средњовјековне српске калиграфије као свједочанство државотворности, а у Музеју примијењене умјетности два жакета – шкуртељке кнегиње Љубице из 1830. године, карактеристичне за градско одијевање у Кнежевини Србији 19. вијеку. У Историјском музеју Србије први пут јавности ће бити доступни предмети које су Влада Србије и Министарство културе откупили на свјетским аукцијама. То су штап са биноклом у дршци краља Милана Обреновића, на коме је истакнут грб породице Обреновић, до сада недостајући дио стакленог сервиса умјетничке фирме Лобмајер који је припадао двору краља Милана Обреновића и фотографија краљице Наталије, док ће у Архиву Југославије бити представљени сви устави Југославије од 1918. до 1989. године. У Галерији Матице Српске у Новом Саду грађани ће моћи да посјете изложбу посвећену српској визуелној култури 18. вијека, а у Архиву Војводине изложбу архивских докумената "Сретење у Архиву Војводине". У Културном центру Златибора актуелна је изложба копија фресака из Богородице Љевишке, а у Народном музју у Нишу изложба - Представе српских владара на новцу, који је био у оптицају од 13. до 20. вијека. У Аранђеловцу, у Народном музеју од данас је постављена изложба "Дворине на северу српског царства", а у Крагујевцу се посјетиоци могу упознати о животу и раду Јоакима Вујића, оснивача позоришног живота у Србији кроз изложбу "Аферим Аћиме" у Конаку кнеза Михаила и погледати мултимедијалну изложбу "Сретењска Србија" у Старој скупштини. "И овогодишње обиљежавање Сретења, не пролази без наше велике сликарке и хероине Надежде Петровић, будући да Народни музеј Србије приређује изложбу њених слика у Зајечару", навели су из Министарства. У Краљеву ће бити изложба посвећене посуђу од 13. до 19. вијека "Између трпезе и софре", гдје се могу видјети сребрни и позлаћени тањири и чаше који су чинили саставни дио свечаних трпеза. У Ужицу је предвиђена изложба Меморијали Првог свјетског рата, а у Бајиној Башти о Проти Милану Ђурићу. Музеј жртава геноцида приређује премијеру документарног филма "Крст са Косова" у МТС дворани, а Југословенска кинотека пројекцију филма "Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа" из 1911. године, најстаријег сачуваног српског играног филма. Своја врата за посјетиоце у оквиру програма "Отворена врата установа" отвориће и Музеј Николе Тесле, Музеј савремене уметности, Музеј Југославије, Природњачки музеј, Музеј науке и технике, Музеј афричке уметности у Београду, као и бројне галерије, музеји и културни центри широм Србије.