НАРОДНОМ АКЛАМАЦИЈОМ УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ВОЈВОДИНИ

СРЕМСКА МИТРОВИЦА, 15. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Декларација о Војводини у Србији усвојена је вечерас народном акламацијом на скупу "Срећемо се на Сретење" у Сремској Митровици, којем је, како су навели организатори, присуствовало више од 120.000 људи, укључујући и највише званичнике Србије и Републике Српске.

У Декларацији о Војводини истиче се да је Војводина нераскидиви дио националног политичког, уставног и културног идентитета модерне Србије. "Војводина није тек део Србије, Војводина јесте Србија. Војводина је име, а Србија презиме. Као што Србије нема без Војводине, тако ни Војводина не може постојати изван Србије", наглашено је у Декларацији. У тексту се наводи да најновији догађаји у сјеверној српској покрајини, "оживљавање сепаратистичких идеја и покрета, јавно заговарање идеја о `војвођанској нацији`, језику и православној цркви, те најава доношења некакве `војвођанске платформе`", обавезују да се активним дјеловањем у друштвеној и политичкој сфери заштити територијални интегритет и цјеловитост српске државе. Декларација је предложена грађанима Србије полазећи од Устава да је Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, као и да је територија Србије јединствена и недјељива. Народна декларација садржи пет тачака, од којих се прва односи на историјски развој Српске Војводине, друга указује на континуирани покушај етатизације Војводине и наметања идеје о такозваној војвођанској нацији. Трећа тачка описује уставноправни положај Војводине послије Другог свјетског рата – од аутономне покрајине чија аутономија се шири, преко квазифедералне јединице, до повратка у уставне оквире стандардне политичко-територијалне аутономије. Четврта тачка подсјећа на заустављање сепаратистичких тенденција и враћање АП Војводина у уставне оквире током 2012–2014. године. У петој тачки се говори о Војводини као мултикултурној, мултинационалној и мултиконфесионалној заједници, заснованој на равноправности грађана. У тој тачки се указује да се Српска православна црква показала као уједињавајућа снага и кључни елемент српског идентитета у Војводини. "Војводина је плод слободарских тежњи српског народа у пречанским земљама, а истовремено је дом за све верске, етничке и националне заједнице, њихове културе, матерње језике, духовне вредности и традиције", истиче се у тексту. Указује се да ренесанса до које долази у односима Срба и Мађара управо у посљедњих десет година, представља најбољи доказ за то да аутономашко-етатистички модел устројства Војводине не само да није доприносио међунационалном складу, већ да је његово одбацивање представљало неопходан предуслов унапређења разумијевања, слоге и сарадње међу националним заједницама у покрајини. "Војводина је израз европских вредности, заједница свих грађана који живе на територији аутономне покрајине, исто колико је и нераскидиви део националног, политичког, уставног и културног идентитета модерне Србије. Ове духовне вертикале не потиру се међусобно, већ се надопуњују", пише у Декларацији. Промовисање других партикуларистичких, аутономашких, па и сепаратистичких и антисрпских садржаја представља, како се указује, крајње изопачење и, сљедствено томе, потпуну негацију великих идеала на којима је Војводина саздана. Скупу "Срећемо се на Сретење" присуствовали су предсједници Србије Александар Вучић, Републике Српске Милорад Додик, премијер Србије у оставци Милош Вучевић, предсједник Владе Српске Радован Вишковић. Присутни су били и предсједници парламената Србије и Српске, Ана Брнабић и Ненад Стевандић, министри и народни посланици Србије и Српске. Скуп је завршен великим ватрометом. Република Српска и Србија први пут ове године заједно обиљежавају Сретење као Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске, што је превиђено Декларацијом са Свесрпског сабора одржаног 8. јуна прошле године у Београду. Сретење се ове године у Српској прославља под слоганом "Саборност и понос". Дан државности обиљежава се у знак сјећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак, те на Сретење 1835. године, када је донесен Сретењски устав.