МИКЕЛАНЂЕЛО БУОНАРОТИ - СИМБОЛ РЕНЕСАНСЕ

БИЈЕЉИНА, 17. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Један од највећих италијанских и свјетских вајара и сликара Микеланђело Буонароти /1475-1564/, аутор величанствене слике "Страшни суд" и скулптура "Давид", "Мојсије" и "Робови", умро је 18. фебруара 1564. године.

Вајар, сликар, архитекта и пјесник Микеланђело Буонароти један је од највећих умјетника ренесансе. У камену је клесао савршене пропорције људског тијела, његову животност и активну снагу, драматичну интензивност мисли и осјећања. Микеланђело је у Сикстинској капели у Ватикану осликао призоре из Старог завјета, укључујући огромни "Страшни суд", те величанствена дјела "пластичне снаге". Саградио је Лоренцову библиотеку у Фиренци, у Риму је пројектовао трг Кампидољо, довршио најљепшу ренесансну палату Фарнезе и наставио рад на Цркви Светог Петра. Написао је знатан број стихова мисаоног садржаја и страсног израза. Најпознатије његове скулптуре су: "Давид", "Мојсије", "Робови", "Јутро", "Вече", "Дан", "Ноћ" и "Пјета". Микеланђело је током каријере дуже од 70 година задобио митску славу, као један од истакнутих људи ренесансе у Европи, а дивили су му се и многи краљеви и папе. На самом почетку каријере Микеланђело Буонароти исклесао је, сада изгубљену, статуу Купидона, у старогрчком стилу. Био је изузетно избирљив када је ријеч о мермеру у којем је радио своје скулптуре, али је за израду "Давида" искористио мермерну плочу коју су остали вајари сматрали неупотребљивом. Масивна плоча извађена је 40 година раније и требало је да се користи за израду скулптура за Фирентинску катедралу, али је на крају одбачена. Године изложености временским неприликама оставиле су трага, због чега је квалитет плоче постао још лошији. Када је Микеланђело почео да ради са овом плочом 1501. године, она је већ имала трагове длета неколико вајара. Ипак, није одустајао и на крају је од ње створио једно од својих најсјајнијих дјела. Микеланђело је радио за девет римских папа, почевши од Јулија Другог. Посао који је одрадио за Ватикан био је огроман и обухватао је све, од прављења украсне дугмади за папски кревет, до осликавања Сикстинске капеле, које је трајало четири напорне године. Папа Павле Tрећи бранио га је од црквених званичника који су сматрали да је његов рад "Страшни суд" непристојан због нагих људи на слици. Микеланђело је ријетко потписивао своје радове и за собом није оставио формалне аутопортрете, али је повремено у својим дјелима сакривао стилизоване представе свога лика. Најпознатији такав примјер налази се на "Страшном суду" гдје Свети Вартоломеј држи комад коже чије лице изгледа као да је умјетник сам себе приказао. Иако је Микеланђело најпознатији као визуелни умјетник, у своје вријеме био је и угледан човјек од пера. Написао је неколико стотина сонета и мадригала, користећи игре ријечи. Мада ниједан од ових радова није формално објављен за његовог живота, они су кружили по Риму у 16. вијеку, а многи композитори су их уклопили са својом музиком. Само неколико дана прије него што је умро у 88. години радио је на такозваној "Пјети Ронданини", која приказује Исуса у рукама Богородице.