НИКОЛА КОПЕРНИК - ТВОРАЦ ТЕОРИЈЕ ХЕЛИОЦЕНТРИЧНОГ СИСТЕМА

БИЈЕЉИНА, 18. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Никола Коперник /1473-1543/, пољски астроном, математичар, правник, љекар и економиста који је први формулисао хелиоцентрични систем свемирских тијела, рођен је 19. фебруара 1473. године.

Коперник је објелоданио да се Сунце, а не Земља, налази у центру Соларног система. Његов рад изазвао је бурне реакције, али је брзо прихваћен у научним круговима. Дао је прву скицу нове хелиоцентричне теорије, која је била супротна, тада владајућем, Птоломејевом геоцентричном систему свијета, према којем је Земља у центру Соларног система. Просуђујући кретање планета на основу принципа релативности, Коперник је навео да се Земља и друге планете равномјерно крећу по орбитама, те да је у њиховом центру Сунце. Петље у путањама планета објаснио је као појаву која настаје због њиховог кретања око Сунца. Из величине петљи, која је мања што је планета удаљенија од Сунца, одредио је њихову удаљеност од тог небеског тијела. Коперник је дуго размишљао о томе да ли да своју теорију напише или да је, по узору на питагорејце, усмено преноси. Ипак, прво је написао сажету теорију. Tеорија хелиоцентричног система представљала је револуционаран и далекосежан прекид са старим схватањима. Својим дјелом Коперник је утемељио модерну астрономију и створио предуслове за даља открића попут Кеплерових закона и Њутновог одређивањa законитости која управља кретањима небеских тијела. Никола Коперник умро је 1543. године. Римокатоличка црква је 1616. године забранила сва дјела чија је основа била Коперниково учење. Ватикан је 1757. године скинуо забрану са Коперникових, а 1835. са осталих научних дјела која су се косила са црквеним виђењима свемира.