ПОЛИТИЧКИ ПРОГОН ПОД МАСКОМ "ПРАВДЕ": ОД БУКУРЕШТА ДО САРАЈЕВА

БАЊАЛУКА, 27. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Милорад Додик и Калин Ђорђеску нису случајности, дио су исте приче – приче о отпору народа против политичког инжењеринга који за циљ има елиминацију свих који не пристају на диктат глобалних елита, истакао је шеф Кабинета предсједника Републике Српске Данијел Драгичевић.

Драгичевић је у ауторском тексту за Срну нагласио да овај прогон неће стати све док се свјетски поредак не промијени и док се моћ не врати онима којима заиста припада – народу. Ауторски текст Данијела Драгичевића Срна преноси у цијелости: Хапшење Калина Ђорђескуа у Румунији, првопласираног кандидата на поништеним предсједничким изборима, још један је доказ да глобалистички центри моћи користе правосудне институције као оруђе за елиминацију политичких противника. Ђорђеску није ухапшен због криминалних дјела, већ због тога што је представљао пријетњу политичком естаблишменту који не бира средства да задржи власт. У овоме не постоји никаква правда, већ само брутална демонстрација силе. Судбина Калина Ђорђескуа не разликује се много од онога што се догађа Милораду Додику, предсједнику Републике Српске, коме је Суд БиХ изрекао првостепену пресуду не зато што је прекршио закон, већ зато што није пристао на диктате међународних бирократа и њихових послушника. Пресуда Додику није правни акт, већ политичка егзекуција осмишљена да дисциплинује сваког ко би се усудио да стави интересе свог народа испред интереса страних сила. Да је ово образац, а не изоловани инцидент, потврђује и став новог потпредсједника САД Џеј Ди Венса, који је на Минхенској конференцији јасно осудио праксу западних влада да подривају изборне процесе и кажњавају политичке противнике правосудним путем. Његова изјава, у којој је истакао да свијет не може наставити путем гдје се лидери који не одговарају естаблишменту проглашавају за криминалце, јасна је порука да се стари модели контроле урушавају. Ипак, оно што видимо у Румунији и БиХ показује да се старе структуре и даље боре да одрже поредак у којем се демократски изабрани лидери могу уклонити уз помоћ лажних оптужница и селективне правде. Овај метод, годинама примјењиван широм свијета, од Јужне Америке до Европе, данас је пред нашим очима. Посебно је цинично што се ово дешава у тренутку када нова америчка администрација, заједно са Илоном Маском, отвара истраге о томе како су милијарде долара преко УСАИД-а и других канала усмјераване на дестабилизацију суверених влада широм свијета. Још је апсурдније када се тврди да је неколико хиљада евра на Tик-Tоку могло угрозити изборни процес у Румунији, док се истовремено 150 милиона долара уложених у сатанизацију Милорада Додика и кампање против њега у посљедње четири године не сматра пријетњом демократији у БиХ. Када такви покушаји не успију, прибјегава се судским монтираним процесима – методама достојним ауторитарних режима. Милорад Додик и Калин Ђорђеску нису случајности. Они су дио исте приче – приче о отпору народа против политичког инжењеринга који за циљ има елиминацију свих који не пристају на диктат глобалних елита. Овај прогон неће стати све док се свјетски поредак не промијени и док се моћ не врати онима којима заиста припада – народу.