КЕЦМАНОВИЋ: ДОДИКУ НАРУКУ ИДЕ МЕЂУНАРОДНОПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ СЕНИНЕ ПРЕСУДЕ

БЕОГРАД, 1. МАРТА /СРНА/ - Политиколог Ненад Кецмановић оцијенио је да међународнополитички контекст у којем је судија Сена Узуновић донијела пресуду иде наруку предсједнику Републике Српске Милораду Додику и да ће се цијели процес завршити политички, будући да је, укључујући првостепену пресуду, од почетка био политички, а не судски.

Кецмановић је, образлажући своју тезу, указао на моментум у којем /предсједник Русије Владимир/ Путин побјеђује у Украјини, док се предсједник САД Доналд Трамп одриче прескупе улоге глобалног полицајца и САД окреће себи, а истомишљеник и пријатељ предсједника Српске мађарски премијер Виктор Орбан држи лекције лидерима ЕУ. Он сматра да је јако важно и то што је пресуда донесена у тренутку када се предсједници САД и Русије договарају о миру, али и о интересним сферама, и када Србија на челу са предсједником Александром Вучићем више него икад послије Слободана Милошевића подржава прекодринску браћу. "Баш зато као да нико споља није рачунао на скандалозну пресуду судије Сене против председника Српске. Чак ни сама бошњачка политичка елита није очекивала тако нешто, поготово откако је, како је написао /члан Предсједништва БиХ/ Жељко Комшић, командант те параде амбасадор САД Мајкл Марфи `нестао из Сарајева без поздрава`, а швапски поднаредник /Кристијан/ `Шмит сакрио у мишју рупу`", навео је Кецмановић. Према његовим ријечима, Узуновићева се нашла под притиском Башчаршије, Удружења "Мајке Сребренице", сарајевских медија, а и "златни љиљан" Комшић закључио је да се "као и у рату ваља уздати једино у властите снаге". "Ето, испаде да је та `бошњачка властита снага` судиница Сена`", написао је Кецмановић у ауторском тексту за "Политику". Постављајући питање да ли ће судија Сена Узуновић ући у историју, па ће се период полураспада БиХ рачунати прије и послије Сене, Кецмановић је констатовао да не би био историјски преседан да "једна посве случајна особа својим именом обиљежи прелом између настанка унитарне БиХ и нестанка Српске". "Или пак обратно, осамостаљења Републике Српске и нестанка БиХ", навео је Кецмановић. Он је истакао да је Узуновићева пресудом Додику већ осоколила своје сународнике у Сарајеву да вербално нападну Србе који долазе с Пала на посао у заједничке органе, и то баш пред зградом Предсједништва у центру града. Кецмановић је указао да је особље Амбасаде САД у Сарајеву, као да је занијемило, прекинуло све дневне комуникације са јавношћу након дводневног митинга подршке предсједнику Републике Српске у Бањалуци, на којем је Трампов пријатељ Рудолф Ђулијани изјавио да Република Српска има одлично руководство и да ће о томе по повратку у Њујорк обавијестити свог предсједника. Кецмановић је истакао да је Шмит одједном промијенио статус, па се "више не представља као в.п. него као предсједавајући Управног одбора ПИК-а, као да није онај `.в.п` који је све закувао". "Али, зато Сенин фан пресреће своје српске колеге, стављајући рампу `онима који су се скупљали пред судницом да поздраве Додика`", нагласио је Кецмановић. Он је указао и на тврдње да су у ситуацији када Трамп још није послао новог амбасадора у Сарајево, када је Њемачка у интеррегнуму, а француски предсједник Емануел Макрон стрепи од судбине /досадашњег њемачког канцелара Олафа/ Шолца, који је изгубио на изборима, надзор колективног запада над БиХ преузели Британци. "Али, они опет у правилу, не делују ни дипломатски ни политички, него операцијама тајних служби и слањем јединица специјалне намене. За прве се зна да су активни на терену, а ови други виђени су у Сребреници, где, биће, слуте нереде на националној основи и држе на оку `Мајке Сребренице`, а према неким изворима крећу се и према Брчко дистрикту, где нема потребе, јер је све мирно", навео је Кецмановић. Он је подсјетио да је дио посланика опозиције у Народној скупштини Републике Српске одбио да се придружи патриотском консенсузу у парламенту у одбрани Додика, уз образложење да "Додик није исто што и Српска", док је на митингу подршке Додику одговорено да окупљени народ брани своје право да бира предсједника Српске кога жели. Кецмановић сматра да не треба сумњати да ће на апелационој инстанци претходна пресуда Додику бити потврђена, додајући да у БиХ, као нигдје у цивилизованом свијету, оба нивоа чине исте судије и имају истог предсједника суда, а уз то је у читавом досадашњем поступку био ангажован искључиво бошњачки кадар. Он скреће пажњу и на иностране процјене да ће пресуда имати озбиљне посљедице по регионалну стабилност, да "представља бошњачко пуцање у ногу", да ће "означити крај БиХ" и да ће "изазвати сукобе који ће довести Еуфор на ентитетске границе на дуже вријеме, што ће, де факто, значити подјелу БиХ". Истичући да је Народна скупштина, реагујући на пресуду Додику, донијела сет закона о одбацивању рада Суда БиХ, Тужилаштва БиХ, Сипе и Шмита на својој територији, Кецмановић је подсјетио да је Српска годинама доносила бројне одлуке закључке и декларације о овим темама, а потом их под спољним притиском заустављала, одгађала и суспендовала. "Захваљујући томе, постоје већ припремљени документи који се брзо и лако могу преточити у законе. Ако Шмит с новом функцијом предсједавајућег Управног одбора ПИК-а није промијенио нарав и праксу, опет ће реаговати поништавањем одлука Народне скупштине Републике Српске, на шта се Српска више неће освртати", сматра Кецмановић. Анализирајући шта би Шмит на то могао да ради и да ли би оптуживао, судио и хапсио не само предсједника, посланике, министре, него и грађане, Кецмановић оцјењује да би то тешко било изводљиво будући да је полиција у надлежности Српске. "Чак би, можда и обратно, Српска могла да подигне оптужницу против њега због лажног представљања и противуставног дјеловања. Није искључено да би сваљивање све кривице на Шмита било добро рјешење за све актере у босанској драми", навео је Кецмановић, оцјењујући да је Шмит превазишао и Педија Ешдауна, досадашњег најосинијег ревизионисту Дејтонског споразума. Уз опаску да је Ешдаун своје самовољне законе притицима на посланике протурао кроз Народну скупштину Републике Српске или уз сагласност локалних лидера, Кецмановић примјећује да Шмиту није било потребно ни то, јер се понашао као да је официр Вермахта у окупираној БиХ. Он је додао да преиспитивање Шмитове улоге тражи АфД у Њемачкој и да га ПИК /Савјет за примјену мира/ неће покрити измишљеном новом функцијом предсједавајућег Управног одбора, као и да је Шмит као посљедњу сламку спаса наводно затражио интервенцију НАТО-а, али да се поставља питање против кога и чега. Кецмановић је указао на Додиков позив комшијама да разговарају, додајући да у Бриселу јако воле да чују спремност на преговоре да би се отворио преговарачки процес. "Дакако, уз њихово контрапродуктивно посредовање, и већ видим нераспоређеног /Мирослава/ Лајчака", навео је Кецмановић. Он је подсјетио да је Додик још прошле године комшијама понудио алтернативе, а то су повратак изворном Дејтону, нови договор у БиХ и договор о мирном разлазу, на шта се сарајевски политичари нису ни удостојили да одговоре, а иницијативу је игнорисао и Шмит. "Чињеница је да је сада ситуација знатно другачија у Сарајеву и у Бриселу, а и шире, па ће и у ФБиХ и ЕУ једва дочекати, а онда слиједе договори с јединим закључком - да се наставе у интересу мира и стабилности. Е, 30 година мира и стабилности Србе у БиХ су коштале черупања Српске до отимања шума, ријека и ораница, те суђења предсједнику. Зато више пажње треба обратити на законе који ће заштитити Устав БиХ, у који срећом није унесена ниједна постдејтонска промена `у духу Дејтона`", закључио је Кецмановић.