ЛИТИЈОМ ЗАВРШЕНЕ СВЕЧАНОСТИ У ЧАСТ СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ

ПОДГОРИЦА, 1. МАРТА /СРНА/ - Дводневне свенародне свечаности које се у част Светог Симеона Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске, традиционално организују у Подгорици, завршене су данас литургијским сабрањем и Светосимеоновском литијом од Саборног храма Христовог Васкрсења до Немањиног града на обали ријеке Рибнице.

Свету архијерејску литургију у Саборном храму служио је Његово високопреосвештенство митрополит берлински и њемачки Руске заграничне цркве Марко, уз саслужење митрополита црногорско–приморског Јоаникија, митрополита жичког Јустина, митрополита милешевског Атанасија, митрополита захумско-херцеговачког Димитрија. Саслуживали су и епископ пакрачко-славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирил, будимљанско-никшићки Методија и диоклијски Пајсије. Митрополит берлински и њемачки Руске заграничне цркве Марко рекао је, честитајући празник, да је свети Симеон Мироточиви велики владар свесрпске земље, велики син, велики отац. "Славимо Светог Симеона Мироточивог и наново се чудимо како је он пошао стопама свог сина Светога Саве и прослављен био прије свог сина. Љубав између њих је била узрок да Стефан Немања уреди државу, уради све што је било потребно за даљи процват ове земље", истакао је митрополит Марко. Подсјетивши на житије Светог Симеона Мироточивог, митрополит Марко је рекао да он не само да је примио монашки постриг, већ је примио и велики подвиг, отишао је од свега мирског и предао се Богу. Објашњавајући шта је потребно за овакву љубав коју је Свети Симеон имао према Богу и људима, он је рекао да је то, на првом мјесту за хришћане, љубав према Богу по Јеванђељу и подсјетио на сусрет Свете Марије Магдалине и васкрслог Господа. На крају Свете архијерејске литургије, митрополит Јоаникије је честитао свима празник Светог Симеона Мироточивог, који је на дан његовог спомена, прослављен и у манастиру Студеница и на Немањином граду, а посебно у манастиру Хиландару, али се слави ових дана у цијелом српском роду. "И нама је велика част што данас имамо прилику да прославимо Светог Симеона Мироточивог у мјесту његовога рођења, у његовој, како је сам рекао, дједовини, коју је он обновио. Имали смо великих владара и прије Стефана Немање, сјетимо се само Светога Јована Владимира, а било их је још доста, али све до Стефана Немање ишли смо два корака напријед, један назад", рекао је митрополит Јоаникије. По ријечима митрополита, прослављање Светог Симеона Мироточивог овдје није никада престало, поштовање према Светоме Сави и Светом Симеону је било увијек присутно, не само код владара и владика, него у цијелом роду, о чему свједоче храмови, који су украшени њиховим иконама, фрескама, богослужбене књиге. По завршетку литургијског сабрања, вјерни народ предвођен архијерејима и свештенством кренуо је у крсни ход од Саборног храма до Немањиног града на обали ријеке Рибнице, гдје је по предању рођен Стефан Немања, родоначелник светородне лозе Немањића – Свети Симеон Мироточиви. На Немањином граду, благосиљани су славски дарови и обављен обред ломљења славског колача у славу Божију и част Светог Симеона Мироточивог. Овогодишњу Светосимеоновску бесједу изговорио је Југослав Благојевић, директор Православне гимназије "Свети Сава". Он је подсјетио да је родоначелник најславније српске династије Стефан Немања један од најзначајнијих српских владара, те посебно истакао на неке од монументалних немањићких задужбина - Ђурђеви ступови, Студеница, Хиландар, Црква Светог Николе код Куршумлије, Црква Светог Ђорђа код Раса. "Стефан Првовјенчани и Свети Сава подигоше Жичу која је вјековима, уздизањем и страдањем дијелила судбину свога народа. И да не набрајам даље. У својој историји имамо династију какву, сигуран сам, нема ниједан други народ. Имамо светородну лозу Немањића која се умјесто земаљског опредјели за Небеско царство", навео је директор Православне гимназије "Свети Сава". Благојевић је говорио и о очувању српског језика у Црној Гори, истакавши да послије одбране светиња не постоји ништа важније од борбе за озваничење српског језика као службеног језика у Уставу Црне Горе. Подсјетивши на живот Стефана Немање, он је истакао да је само утицај његовог светитељског култа на српски народ, био већи од његове владарске славе, која је Србима у тешким временима давала снагу да не поклекну те да је Свети Симеон надмашио великог жупана Стефана Немању: Према његовим ријечима, уз култ Светог Симеона, његовао се и ширио и култ Светог Саве, који је прешао све политичке и црквене границе и доспио у све крајеве свијета гдје Срби данас живе и још му подижу нове храмове.