ЋЕРАНИЋ: ЛАНИ СПОЉНОТРГОВИНСКИ ДЕФИЦИТ ОКО ЧЕТИРИ МИЛИЈАРДЕ КМ

САРАЈЕВО, 9. МАРТА /СРНА/ - Пољопривредно-прехрамбени сектор БиХ прошле године забиљежио је спољнотрговински дефицит од око четири милијарде КМ, а од два милиона хектара обрадивих површина у БиХ искориштеност је само 20 одсто, изјавио је Срни директор Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ Славиша Ћеранић.

Ћеранић је рекао да је ова грана једна од најзначајнијих у БиХ, осим металског и дрвног сектора, од којих се пољопривреда разликује по томе што дуго година биљежи огроман дефицит у спољнотрговинској размјени. "У прошлој години укупан обим размјене износио је око 6,3 милијарде КМ, од чега се на извоз односи око 1,2 милијарде КМ, а на увоз око 5,1 милијарда КМ. Ако се то пореди са претходним годином, то је повећање за око 10 одсто укупног обима и повећање извоза за око 8,5 одсто, а увоза за око 10 одсто", навео је Ћеранић. Према његовим ријечима, пољопривредни сектор је карактеристичан по томе што је покривеност увоза извозом најмања и у прошлој години износила је 23 одсто, а ако се погледа укупан спољнотрговински дефицит, само овај сектор чини трећину спољнотрговинског дефицита БиХ. "Када је ријеч о тржиштима, имамо обрнуто пропорционална кретања извозних и увозних тржишта, за разлику од осталих сектора", истакао је директор Сектора за макроекономски систем Коморе. Ћеранић је рекао да су кључна извозна тржишта у пољопривредно-прехрамбеном сектору сусједне земље - Србија, Хрватска, Сјеверна Македонија, Црна Гора, док у увозу, углавном, осим Србије која није дио ЕУ, доминирају земље из Уније - Хрватска, Словенија, Њемачка, Италија. Према групама производа, најзначајнији су млијеко и млијечни производи, чији је извоз у прошлој години износио око 156 милиона КМ, слиједе производи од брашна, пекарски и кондиторски производи у вриједности од око 153 милиона КМ, јестива биљна уља 140 милиона КМ. Што се тиче увозних производа, Ћеранић је навео да је лани БиХ највише увозила алкохолна и безалкохолна пића, и то у вриједности од око 601 милион КМ, слиједе месо и клаонички производи у износу од 590 милиона КМ, те пекарски и кондиторски производи у износу од 400 милиона КМ. "Овај сектор има потенцијала, јер БиХ посједује два милиона хектара обрадивих површина, а према подацима којима располажемо, само је искориштено око 400.000 хектара обрадивих површина, процентуално око 20 одсто", истакао је Ћеранић. Према његовим ријечима, ако се то упореди са земљама из најближег окружења, на примјер са Србијом, тамо је искориштеност обрадивог земљишта 80 одсто, а у Хрватској још више. "Када говоримо о потенцијалу, и БиХ и Србија имају већу површину обрадивог земљишта по глави становника него земље ЕУ, као што су Њемачка, Холандија и неке друге, а приноси су 50 до 60 пута мањи него у овим европским земљама", нагласио је Ћеранић. Он је навео да проблем пољопривредно-прехрамбеног сектора БиХ није од јуче, већ да је наслијеђен из неких претходних система, те указао на чињеницу да ова грана привреде има проблема и због депопулације руралних подручја. Ћеранић је навео да млади одлазе из руралних подручја, људи неће да се баве пољопривредном, радије ће бити у граду и радити за минималну плату, иако би им можда било исплативије да се баве пољопривредном. Према његовим ријечима, становништво стари, мала је производна база, тако да су прерађивачи принуђени да увозе одређене сировине како би опстали. "Технологије су на јако ниском нивоу, треба радити на едукацији, те на свему оном што би довело до повећања приноса, како би се на неки начин смањио огроман дефицит у овом сектору", закључио је Ћеранић.