МИОДРАГ БУЛАТОВИЋ - НАЈПРЕВОЂЕНИЈИ СРПСКИ ПИСАЦ ПОСЛИЈЕ АНДРИЋА

БИЈЕЉИНА, 14. МАРТА /СРНА/ - Миодраг Булатовић /1930-1991/, српски књижевни класик који је "натјерао зло да пјева", како су то наводили књижевни критичари, преминуо је 15. марта 1991. године.

Булатовић је, послије Иве Андрића, најпревођенији српски писац, али је у својој земљи био неправедно запостављен. Већ првом књигом "Ђаволи долазе" доспио је у сам врх српске и тадашње југословенске прозе, док је за "Људе са четири прста" 1975. године добио НИН-ову награду. Гимназију је завршио у Крушевцу, а на Универзитету у Београду студирао је психологију и књижевност. Булатовић је постао члан Удружења књижевника Србије, захваљујући Андрићу. На сједници управе нико није хтио да га подржи, осим Андрића, који је рекао да ће, "ако га не пусте на врата, Булатовић ући кроз прозор". Миодраг Булатовић говорио је француски, италијански, њемачки и енглески језик, а радио је и као новинар, те се касније бавио политиком и био народни посланик. Био је писац, бунтовник, дисидент, стручњак за маркетинг и све што је потребно да би добра књига имала продају какву заслужује. Такође, био је и боем, љубитељ "жена лаког морала" и стваралац непресушне маште. Током каријере бивао је оспораван, омаловажаван, али и "дизан до небеса". "Геније из Бијелог Поља", својим књигама стигао је у више од 50 земаља. Роман "Црвени петао лети према небу" имао је у Јапану тираж већи од 50.000 примјерака. Овај роман објављен је и у Јужноафричкој Републици, гдје је доживио чак три издања, док је књига "Људи са четири прста" на пољском језику "планула" у 40.000 примјерака за мање од седмице. У тадашњој Југославији роман "Људи са четири прста" продат је у више од 200.000 примјерака, а доживио је чак 10 издања. У Истанбулу је Булатовић шест седмица био на првом мјесту на листи најчитанијих страних писаца. Турски амбасадор понудио му је трајно уточиште у овој земљи, јер је због романа "Херој на магарцу" постојала опасност да се писцу нешто лоше догоди у отаџбини. Наиме, комунистички генерали покренули су хајку на аутора, који је у роману "Херој на магарцу", како су тврдили, "извргао руглу тековине Народноослободилачке борбе". Пред смрт у Игалу 15. марта 1991. године, Булатовић је рекао љекару који му је скидао ручни сат како би му дао инјекцију за разбијање тромба: "Нека куца сат, кад већ не може моје срце".