КОЈИЋ: МАРТОВСКИ ДАНИ ДА БУДУ ОПОМЕНА, НИЈЕДАН НАРОД ДА НЕ ОСЈЕТИ ОНО ШТО СУ СРБИ ПРИЈЕ 29 ГОДИНА

ПАЛЕ, 16. МАРТА/СРНА/ - Начелник општине Пале Дејан Којић рекао је да српски народ кроз цијелу своју историју навикао на сеобе и страдања, а егзодус 1996. године био је нарочито потресан, па су ови мартовски дани опомена свима да се зло рата никоме не понови и да ниједан народ на свијету више никада не осјети оно што су Срби осјећали прије 29, али и прије 33 године.

"Данас, када обиљежавамо 29 година од егзодуса сарајевских Срба, не могу да не поменем једну чињеницу која се често занемарује у јавности, а то је да је најмање 120.000 Срба напустило своје домове у протеклом рату, али многи од њих напуштали су своја огњишта чак два или више пута. И ја сам био један од њих", рекао је Којић у обраћању присутнима на духовној академији поводом обиљежавања 29 година од егзодуса сарајевских Срба. Он је подсјетио да је десетак дана прије његовог 18. рођендана у Пофалићима почело прво етничко чишћење у протеклом рату, а када се присјети тог маја 1992. године, често му пред очима пролазе слике њега како са сестром и покојном мајком пјешке бјежи. Којић је рекао да су прешли тада преко Жучи и дошли у Рајловац и да је то био његов први егзодус, док је други преживио када и сви Срби Сарајева. Према његовим ријечима, нису мислили да ће поново напуштати своје домове, нарочито јер су Срби на ратишту одбранили и територију и народ, али политичке одлуке међународног фактора учиниле су своје тако да умјесто свјежег и сунчаног прољећа, Србе је 1996. године дочекала сва хладноћа судбине и суровост временских услова. "Тада сам коначно напустио Сарајево и из Вогошће се упутио на Пале, општину у којој и данас живим", истакао је Којић и додао да су српски борци зауставили чак 35 непријатељских офанзива и одбранили Грбавицу, Неџариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац. За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, а око 3.500 их је рањено. Дејтонски мировни споразум јесте озваничио постојање Републике Српске, наглашава Којић, али сарајевски Срби због Српске су жртвовали своје огњиште, успомене, снове. Којић је рекао да се на Сокоцу налази својеврсна светињу у овом дијелу Републике Српске, војничко спомен-гробље Нови Зејтинлик које представља вјечно коначиште за 1.000 сабораца, припадника Војске Републике Српске, што довољно говори о томе какву је српски народ библијску епопеју преживио и упркос осјећају беспомоћности у том моменту, са вјером у ново сутра устао са дна и формирао нови живот. Некадашње Сарајлије српске националности данас живе у Источном Сарајеву и свим градским општинама, Братунцу, Сребреници, Београду, Новом Саду, САД, Аустралији, Западној Европи и пронашли су дом у бројним дијеловима свијета. "Живјела Република Српска и нека је вјечна слава свим погинулим борцима", поручио је Којић и захвалио Одбору Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова за организацију обиљежавања овог историјског догађаја од републичког значаја. Духовној академији присуствовале су породице погинулих бораца, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Tомић, изасланик предсједника Републике Српске Урош Бјелица, помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић, делегација Амбасаде Србије, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић. Присуствовали су и представници општинских борачких организација Републике Српске, начелници општина Сарајевско-романијске регије, представници регионалних и локалних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те удружења сарајевских Срба. Међу присутнима су били и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.