ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ ЗАУЗИМАЈУ 53 ОДСТО УКУПНЕ ПОВРШИНЕ СРПСКЕ

БАЊАЛУКА, 20. МАРТА /СРНА/ - Шуме и шумско земљиште заузимају 53 одсто од укупне површине Републике Српске, речено је Срни у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске, поводом, 21. марта, Свјетског дана шума.

Укупна површина Републике Српске износи 2.485.700 хектара, а на шуме и шумско земљиште отпада 1.307.789 хектара. "Када је ријеч о власничкој структури, 77 одсто је у својини Српске, а 23 одсто су шуме са правом својине, навели су из Министарства. Укупна површина под шумом износи 1.059.648 хектара или 0,91 хектар по становнику, док је годишњи просјек пошумљавања око 700 хектара. Пошумљавање се најчешће врши четинарским врстама дрвећа, али је тенденција у посљедње вријеме да се све више саде и лишћарске врсте. Пошумљавање се врши у складу са усвојеним планским документима, којима се одабир врсте дрвећа за садњу првенствено дефинише односом њених биоеколошких особина и условима станишта на којем се планира њена садња. "Република Српска је у категорији оних административних јединица са највећом покривеношћу шумама у јужној Европи, а са богатством биљног и животињског свијета представља једно од најважнијих шумских подручја у Европи, наводе из Министарства пољопривреде. Иако је територијално мала, Република Српска располаже са високим биоеколошким потенцијалом и може се сврстати у једну од "жаришних тачака" свјетског биодиверзитета. Из ресорног министартва истичу да укупна површина заштићених подручја у Републици Српској износи 78267,43 хектара, од чега је 73038,43 хектара заштићено по основу домаћих прописа из те области, а 5.229 хектара по основу међународних споразума и конвенција. Свако заштићено подручје је драгоцјено и тражи посебну бригу и заштиту друштвене заједнице, у том контексту, из Министартва, истичу националне драгуље - прашуме "Лом", "Јањ" и "Перућица", те Националне паркове "Сутјеска", "Козара" и "Дрина". "Ова јединствена разноврсност осигурава отпорност шумских екосистема на утицаје климатских промјена и прилагодљивост на те промјене с ризиком да неки од јединствених и осјетљивих екосистема буду угрожени", наводи се у саопштењу. У посебне раритете и национално благо Републике Српске спада и Панчићева оморика, која је терцијарни реликт и ендемска врста четинара из породице борова, рода смрче, које има на подручју око доњег и средњег тока ријеке Дрине. "Шуме Српске, као и друге површине под шумама у региону, па и шире, суочавају се са озбиљним посљедицама изазваним климатским промјенама. Оне се најчешће испољавају у виду физиолошког слабљења стабала, која као таква постају предиспонирана за нападе штетних инсеката и фитопатогених гљива, што на крају доводи до њиховог сушења", наводе из ресора шумарства. Осим тога, дуга и сушна љета стварају предиспозиције за настанак шумских пожара на великим површинама, а ништа мање нису занемариве ни штете изазване олујним вјетровима којима су захваћене велике површине. Из Министарства истичу да су шуме ресурс који није неуништив и да су одрживо газдовање шумама и рационално коришћење шумских ресурса кључни за борбу против климатских промјена и допринос напретку и добродити садашњих и будућих генерација. "Из тог разлога, дужност сваког човјека је да допринесе заштити шума и њених становника, биљних и животињских врста", навели су из ресора шумарства. Из овог министарства додају да, осим обезбјеђења хране, горива, прихода и запослења, шуме индиректно подржавају плодност земљишта, штите водне ресурсе и обезбјеђују станишта за биодиверзитет укључујући и виталне природне опрашиваче. Њихов значај је немјерљив за опстанак заједница зависних од шума, посебно народа чији је начин живота традиционално везан за шуму и доприносе ублажавању негативних ефеката климатских промјена. Свјетски дан шума проглашен је на Генералној скупштини УН 2012. године. Од тада, па до данас настоји се да се у цјелокупном човјечанству стави нагласак на значај шума, едукује становништво о користима и важностима шума за опстанак живих бића. Сваке године обиљежавања Дана шума спроводи се под одређеним мотом, јединственим на читавој плнети, а ове године је то "Шума и храна", којим се истиче да будућност хране почиње у шумама, уз подсјећање како шуме потичу сигурност хране, подржавају живот и одржавају нашу планету.